KRATAK OPIS
Kapitalno
delo na polju istraživanja istorije urbanizma u periodu od njegovog nastanka do
perioda antičke Grčke. Studija je plod višegodišnjeg rada autora na analizi bibliografskog
materijala. Prva verzija napisana je 1981-82. godine, da bi dvadeset godina
kasnije bila redigovana. Bila je osnov za nekoliko kurseva i predavanja koje je
autor održao u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu u periodu 1981-84.
Knjiga
predstavlja nov, nesvakidašnji pogled na arhitekturu i urbanizam kroz prizmu istorijskih
zapisa, mitova, legendi, istovremeno i arheološkog materijala, koji su osnov za
novo, potpunije razumevanje smisla i postanka arhitekture i urbanizma.
Sadrži
preko 1100 jedinica dopuna, objašnjenja i poziva na izvore teksta, kao i preko
750 bibliografskih jedinica koje su neposredno korišćene prilikom pisanja
studije.
Iako
je napisana jezikom istoričara umetnosti, knjiga je razumljiva i predstavlja
čitko štivo za široki sloj čitalaca.
--------------------------------------------------------------
UVODNA
REČ ZA DRUGO IZDANJE
Knjigu
"Senke bogova" napisao sam u periodu 1981-82 godine. Bilo je to vreme
kada nisu postojali kućni računari i nije bilo interneta. Za svaku informaciju
tragao sam u literaturi. Imao sam na raspolaganju malo stručnih knjiga, koje su
bile teško dostupne. Tada mlad arhitekta, mesecima sam sedeo u bibliotekama i
čitaonicama, proučavajući raspoloživu građu. Najviše vremena provodio sam u
Studentskoj biblioteci gde sam proučavao knjige iz legata Dimitrija Mitrinovića.
Ljubaznošću osoblja teološkog fakulteta danima sam sedeo u kabinetu pokojnog profesora
Dušana Glumca i proučavao njegovu biblioteku, a posebno zaostavštinu profesora
Miloša Erdeljana. Mesece sam proveo u biblioteci Srpske akademije nauka i
umetnosti, gde sam istraživao retke knjige i rukopise. Posebno sam koristio funduse
Narodne biblioteke, Biblioteke grada Beograda i Filozofskog fakulteta. Rad na
prikupljanju, iščitavanju i klasifikaciji bibliografske građe bio je za mene
nezaboravno iskustvo. Više od godinu dana, svaki dan, odlazio bih u biblioteku
ujutro, a završavao rad kasno poslepodne. Knjige koje sam imao na raspolaganju bile su napisane na stranim jezicima:
engleskom, nemačkom, francuskom. Budući da tada nisam dobro govorio ove jezike,
poseban problem bilo je iznalaženje potrebnih činjenica i podataka, a potom i
njihovo prevođenje na srpski jezik. Neverovatno iskustvo bilo je pronalaženje
podataka među stotinama i hiljadama raznorodnih knjiga, pisanim na raznim
jezicima. Samo mlad čovek, pun poleta i entuzijazma kakav sam bio ja, mogao je
da uradi ovo delo. Tek danas, sa distancom od preko 30 godina, shvatam svu
veličinu i snagu duha koji me je vodio i učinio da uradim ovo, za mene tada izuzetno
delo.
Knjigu
sam pisao rukom, na stotinama listova papira. Nakon prikupljanja građe, pojedinačne
tekstove ukomponovao sam u celinu. I mada mi je tada sadržaj delovao hermetički
i teško razumljiv posebno za širu čitalačku publiku, danas smatram da je knjiga
napisana dahom proviđenja koji se oseti u svakoj njenoj strani. Kao da me je
tih godina dotakla božanska energija i iz mene iznedrila ovo neverovatno delo.
Knjiga je imala radni naslov
"Mitologistica". Nakon pisanja, odložio sam je jer nisam imao ideju
šta sa rukopisom da radim. Skoro zaboravljen rukopis izvadila je iz fijoke moja
majka. Ona ga je prekucala i tekstove složila po tematskim celinama.
Dve godine nakon pisanja,
"Mitologistica" je bila na radnom stolu mog mentora Bogdana
Bogdanovića. Jednom nedeljno odlazio sam kod njega u njegov stan na Čuburi, gde
smo i po nekoliko sati diskutovali o sadržaju rukopisa. Specifična ličnost, moj
tadašnji profesor počeo je da analizira tekst otpozadi. Godinu dana radili smo
samo na bibliografiji. Moj mentor je išao do tih detalja da je proveravao
godine prvih izdanja pojedinih bibliografskih jedinica i upoređivao izdanja
istih knjiga na različitim jezicima. Posle godine rada na bibliografiji prešli
smo na sadržaj same knjige. Međutim, još jedna godina rada na sadržaju sa
mentorom, mene je iscrpela. Ja sam digao ruke od završetka knjige. Mislim da je
i Bogdan bio umoran od svega. Danas nekad pomislim da je možda tada imao nameru
da me zaustavi u objavljivanju ovakve knjige, sve dok je ne doteram do
savršenstva?
"Mitologistica"
je završila u kesi u podrumu moje kuće, zaboravljena. Rukopisi su i dalje tamo.
Par puta sam ih spasao od bacanja u akcijama iznošenja smeća. Tokom 2002-03
odlučio sam da objavim knjigu, bez obzira što je nezavršena, nedoterana,
hermetička i nerazumljiva. Prekucao sam rukopis u digitalnom obliku i kao
samostalni izdavač objavio ga u malom tiražu pod naslovom "Senke bogova -
deset ogleda o arhitekturi". Nije mi bila namera da knjigu javno prodajem.
Poklanjao sam je onima koji su želeli da je pročitaju, a takvih je tada bilo
malo. Neki bi odustali od čitanja već nakon prvog poglavlja "jer im je
bila nerazumljiva", a malobrojni koji bi nastavili čitanje, bili su
oduševljeni.
Tokom 2013., deset godina nakon
objavljivanja knjige i trideset nakon njenog nastanka, pročitao sam ovo delo,
bez analitičkog udubljivanja u sadržaj. Odmah sam shvatio da mi je bila potrebna
vremenska distanca od preko 30 godina da sadržaj razumem na pravi način. Još
uvek ne mogu upotpunosti sebi da objasnim proces kojim sam kao mlad i neiskusan
teoretičar prošao prilikom pisanja knjige. I danas me impresioniraju ondašnja
energija i posvećenost ideji koje su me vodile danima i godinama da istrajem na
pisanju. Zbog toga, odlučio sam da objavim ovo, novo izdanje.
Ovaj predgovor napisao sam u
trenutku ushićenja. Možda je previše ličan, verovatno je i konfuzan, ali ja ga
neću menjati, jer predstavlja moju autentičnu misao. Istovremeno, nisam menjao
ni knjigu. Smatram da je baš ovakva kakva je - nesavršena, hermetička i često
konfuzna za čitaoca - sasvim dobra, jer je autentična. Zbog toga mi je i danas
draga.
05. mart 2014. Slobodan
Maldini
No comments:
Post a Comment