Dnevnik zabluda
Kamen i asfalt
Piše Slobodan Maldini
Još se nije stišala bura kritika povodom nedavno završenog
Trga republike u Beogradu. Zapanjujuće, umesto upotrebe domaćeg kamena, za izradu
nacionalnog trga prestonice uvežen je slovenački tonalit, neodgovarajuće sive boje.
Ali, u žižu javnosti je dospeo novi problem. Kamene kocke kojima su popločane
kolske saobraćajne površine trga, već su počele da propadaju. Zbog toga je
gradski menadžer naložio hitnu zamenu i preslaganje loše postavljene kaldrme,
uz napomenu da će "izvođača pedeset puta vraćati dok ne uradi posao kako
treba." Ali, da li su ovaj i drugi "poslovi" popločavanja
Beograda urađeni "kako treba"?
Prilikom prošlogodišnjih radova na Trgu republike, ispod
afalta su pronađene drvene kocke iz druge polovine 19. veka, kojima je trg bio
popločan. Ova kaldrma, postavljena od trga sve do Terazija, načinjena je od
drveta da bi se smanjila buka prilikom prelaska vozila, a opstala je sve do
1947, nakon čega je asfaltirana. Otkrivene drvene kocke popisali su stručnjaci
iz Zavoda za zaštitu spomenika u nameri
delimičnog vraćanja autentičnog poda trga, ali po tom pitanju ništa nije
urađeno. Tada su pronađeni i ostaci Virtemberške kapije u sastavu Kasarne Karla
Aleksandra Virtemberškog, najimpozantnije građevine habzburške Kraljevine
Srbije i najistočnijeg primerka baroka na tlu Evrope. Kapija je konzervirana i
prelivena asfaltom.
Kamena kocka je igrala značajnu ulogu u beogradskoj
istoriji. 3. septembra 1939, dva dana nakon Hitlerove invazije na Poljsku i
početka rata, oko Kalemegdana je vožena automobilska trka Beogradski Gran Pri.
Trkalište je popločano kamenom kockom, koja zbog kašnjenja u radovima nije
zalivena asfaltom. Po ovoj kaldrmi, trkači su svoje bolide vozili neverovatnih
200 km na sat, a tada je povređen Herman Lang kada ga je u glavu pogodila kocka
izbijena iz nezalivene piste. Pobedu je odneo Tacio Nuvolari ispred fon
Brauhiča i Milera.
U senci "preslaganja" kamenih kocki na Trgu
republike, prolazi brutalno asfaltiranje Kalemegdana. Svedoci smo zalivanja asfaltom
velikih površina pešačkih staza našeg najznačajnijeg kulturno-istorijskog
kompleksa. Sudeći po finalno urađenim spojevima ivičnjaka i kišnih slivnika sa
asfaltom, ova lepljiva crna materija neprijatnog mirisa je postala završni sloj
pešačkih staza na Kalemegdanu. I dok je asfalt izbačen sa kolovoza kod Trga
republike kojim saobraćaju autobusi gradskog prevoza, pešačke površine
jedinstvenog zaštićenog spomenika kulture danas se uništavaju asfaltiranjem. Beograd je još jednom pao na ispitu o čuvanju
nacionalne kulturne istorije. U razvijenim zemljama odavno je jasno da asfalt i
spomenici kulture ne idu zajedno. Zato je tamo upotreba asfalta na spomenicima
- zabranjena.
Na slici:
Asfaltiranje Kalemegdana, lična arhiva
No comments:
Post a Comment