Dnevnik zabluda
Fatalna urbanizacija
Piše Slobodan Maldini
Urbanizacija je proces širenja čovekovog
staništa izgradnjom novih gradskih sredina, kada nenastanjena područja postaju
ljudska naselja, a gradovi narastaju do neslućenih razmera. Savremena urbanizacija
je globalni problem koji siromašne i nerazvijene zemlje rešavaju na pogrešan
način. Praveći krupne greške, i Srbija vodi nepovratan proces ubrzane
urbanizacije koji degradira lice zemlje i određuje njenu mračnu budućnost.
Urbanizovanje jedinstvenih prirodnih
resusra predstavlja fatalnu grešku. Na visokovrednim prostorima planina, šuma,
priobalja reka i jezera, u Srbiji se danas sprovodi degradirajući proces
neplanskog, haotičnog i nekontrolisanog naseljavanja. Umesto zaštite, ova područja
se ubrzano uništavaju novosagrađenim arhitekonskim objektima. U ovom procesu,
na meti su najkvalitetniji prirodni resursi koji, nezaštićeni, postaju plen
bezobzirnih graditelja. Kao što su u gradovima napadnuti kulturno-istorijski
vredni prostori, u ludilu urbanizacije u Srbiji su pogođene najvrednije
prirodne lepote. Već decenijama, pred bagerima investitora nestaju prirodne lepote
Zlatibora, Tare, Stare planine. Umesto zaštićeni, nacionalni prirodni rezervati
pretvaraju se u gradilišta investitorskog urbanizma, gde zadovoljstvo boravka u
novim hotelima i kućama za odmor zamenjuje gorko saznanje o uništenoj,
zagađenoj prirodi. Na lokacijama rezervata prirode cene nekretnina su izuzetno visoke,
ali zbog uništenja urbanizacijom, vrednost tih prostora će vrtoglavo pasti.
Budućnost koju nam donose greške urbanizacije
najvrednijih nacionalnih prirodnih resursa vidimo kod svojih suseda. Umesto da
je zaštiti, Crna Gora je svoju jedinstvenu morsku obalu prepustila betonu
bogatih dolarskih investitora, a nekada prelepe primorske gradove urbanizovala
do mere nepodnošljivosti boravka u njima. Fatalna urbanizacija ovog nekada
lepog primorja danas odbija ljubitelje prirode, a privlači samo one turiste
koji ne poznaju ništa bolje. Jer, letovanje na desetom spratu apartmana u Budvi
nije kvalitetnije od života na Novom Beogradu, a prilazak zagađenom moru često
je moguć koliko i prilaz beogradskim rekama i vodoizvorištima ugroženim
bespravno podignutim kućama.
Uništivši svojim prisustvom najlepše
prostore na planeti, savremeni čovek i dalje traga za nedirnutom prirodom, koju
još nije ugrozio. Sve više odlazi na najudaljenija i nejnepristupačnija mesta.
I ove godine, put Baznog kampa Mont Everesta uputilo se čak 30.000 planinara, a
desetak su platili životima boravak u jednistvenoj prirodi nepristupačne
planine. Kao nikada do sada, ekstremni turisti bili su svedoci višesatnih gužvi
pri penjanju na vrh koje se mogu uporediti sa onima ispred samoposluga u Srbiji
devedesetih. Iako svesni tona đubreta kojeg su na nepristupačnim mestima ostavili
za sobom, ipak su čišćenje planine prepustili lokalnim vodičima.
Na slici: Totalna urbanizacija obale u
Crnoj Gori, lična arhiva
No comments:
Post a Comment