Dnevnik zabluda
Urbicid
Piše Slobodan Maldini
Kada je Stefan Lazarević dobio 1403. titulu despota i
Beograd na upravljanje, napisao je: "Nađoh najkrasnije mesto od davnine,
preveliki grad Beograd, razrušen i zapusteo, sazdah ga i posvetih Presvetoj
Bogorodici". S pravom piše o "najkrasnijem mestu", jer je
geografski položaj grada jedinstven. Pet vekova kasnije, arhitekta i urbanista Le
Korbizje je u svom dnevniku sa putovanja po Balkanu 1908. Beograd nazvao
"nečasnim, prljavim i neorganizovanim". Ovaj zapis velikana slobodno je
interpretiran kao "najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu".
Za istoričare, ova konstatacija arhitekte nastala je na osnovu zapažanja
posledica viševekovnih rušenja. Očigledno, Le Korbizjeov "najružniji grad
na najlepšem mestu", kroz istoriju je bio najlepši grad na najstrašnijem
mestu sveta, a na osnovu napisa Njujork Tajmsa iz daleke 1876. lako je
zaključiti "da se na turskom pohodu u Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom
koji je tada sravnjen sa zemljom, danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i
Francuska, Beč, Minhen i Marsej." Putujući Balkanom 1927, Le Korbizje je
posetio makedonski gradić Kruševo. Ganut lepotom prefinjenog urbanizma gde
svaka kuća ima neometan pogled i osunčanje, posebno elegantnim linijama detalja
fasada, slavni arhitekta je u svom daljem radu crpeo inspiraciju iz ovog
predivnog balkanskog mesta. Ali, po čemu se razlikuju Beograd i Kruševo i da li
smo se danas udaljili od rezigniranog Le Korbizjeovog opisa naše prestonice?
Današnji Beograd uveliko se razlikuje od nekadašnjeg.
Zajedno sa Novim Beogradom koji je posle rata podignut upravo prema Le
Korbizjeovoj urbanističlkoj doktrini, srpska prestonica je postala savremeni
grad. Ali, za razliku od mnogih istorijskih mesta, pa i Kruševa, nepromišljenim
urbanizmom i neplanskom gradnjom izgubio je svoje osnovne urbane vrednosti. Nad
njim je izvršen urbicid. Od grada na padini iz koje se razvio Savski amfiteatar
sa građevinama orijentisanim prema reci, predivnih pogleda, osunčanim i
provetrenim, nesmotrenom urbanizacijom obale uništili smo prirodno urbanističko
bogatstvo. Nasuprot Kruševu, Beograd je svoju urbanističku prednost koju mu je
podario teren zabetonirao gigantomanijskom arhitekturom bezličnih, bezidejnih
solitera koji se položajem nameću a ne uklapaju i uništavaju sve dobro što je u
arhitekturi Beograda stvarano vekovima, pre svega vezu grada sa terenom.
Današnji Savski amfiteatar više nije mesto sa kojeg se pružaju vizure, gde
zgrade ne zaklanjaju jedna drugu, već pre liči na golemi zid, barijeru koja se
isprečila između prirodno građenog Beograda i nametnutog novog grada - geta
bogatih, u kojem manjina uživa u urbanističkim pogodnostima oduzetim
starosedeocima. Bez Savskog amfiteatra, današnji Beograd je izgubio panoramu, svoje
lice, postao je bezličan, beskarakteran, bezizražajan, loš.
Na slici: Novi izgled Savskog amfiteatra, lična arhiva
No comments:
Post a Comment