Dnevnik zabluda
Mizantropolis
Piše Slobodan Maldini
Uneskova lista svetske kulturne baštine sadrži urbanističke i
druge lokalitete značajne za kulturu čovečanstva. Da bi bio na ovoj listi, jedan
grad treba da bude jedinstven, geografski i istorijski prepoznatljiv, sa
posebnim kulturnim i fizičkim značajem. Među poznatim gradovima na listi svetske
kulturne baštine su: Amsterdam, Berlin, Brisel, Budimpešta, Krakov, Češki Krumlov,
Dubrovnik, Edinburg, Grac, Jerevan, Liverpul, Lion, Moskva, Prag, Salcburg, Split,
Varšava... Međutim, na istoj listi nema nijednog grada u Srbiji. I pored jedinstvenih
urbanističkih istorijskih celina kao što su: Beograd, Zemun, Petrovaradin, Sremski
Karlovci, Sremska Mitrovica... Srbija
ni danas nema urbani lokalitet pridružen listi svetske kulturne baštine. Da li
su naši gradovi zaista toliko ispod svetskih kulturnih kriterijuma, ili razlog njihovog
neprepoznavanja kao kulturne baštine leži u nama samima?
Područje
Beogradske tvrđave proglašeno je spomenikom kulture od izuzetnog značaja davne
1979. Od tada do danas, nestručnom i bespravnom gradnjom doživelo je tešku
degradaciju. Na ovom zaštićenom prostoru podignute su neodgovarajuće stambene
zgrade, ogroman tržni centar, u planu je izgradnja neprikladnog stambenog
bloka, garaže, a u toku je "planirana bespravna izgradnja" gondole u
srcu srednjovekovnog lokaliteta, što briše svaku pomisao njegovog mogućeg upisa
na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Ni proglašenje spomenikom
kulture Petrovaradinske tvrđave, poznate pozornice festivala "Egzit",
nije sprečilo devastaciju ovog istorijskog kompleksa. Usled neprikladne
eksploatacije, ona će bez ozbiljnije rekonstrukcije propasti. Snove o uvršćenju
područja Petrovaradina na listu Uneska razbio je novi Plan regulacije gde je
predviđena izgradnja mosta i tunela sa četiri trake na samom ulazu u tvrđavu i planirano
uvođenje šinskog prevoza kroz petrovaradinsko Podgrađe, čime ovaj spomenik
kulture postaje saobraćajni čvor, umesto atraktivna pešako-turistička zona.
I pored formalne zaštite,
naši istorijski gradovi i lokaliteti su urušeni, zapostavljeni, uništeni do
mere da smo sve dalje od mogućnosti da ih sačuvamo, čak ni upisom na listu svetske
kulturne baštine. Radi profita investitora, dozvoljavamo im eksploataciju lokacija
koje bi druge zemlje smatrale svetim, nacionalnim blagom. Zbog plitkoumlja moćnika,
u nepovrat uništavamo kulturno-civilizacijsko nasleđe građeno milenijumima. Sve
više degradiramo svoju urbanu zaostavštinu. Umesto mesta gde se čuva istorija, naše
kulturno blago, ove muzeje na otvorenom brutalno pretvaramo u savremene slamove
urbane osrednjosti u vlasništvu novokomponovanih bogataša, gde poštovanje dedovine
zamenjuje mržnja prema plitkoj, novosagrađenoj urbanoj grozoti. Od nekadašnjih kulturnih
prestonica, naše gradove sve više srozavamo u mizantropolise - mesta mržnje, bespomoći
i očaja.
Na slici: kulturno
jezgro Beograda devastirano neprikladnom zgradom autora arh. Branislava Redžića,
lična arhiva
No comments:
Post a Comment