Friday 14 December 2018

Oblakoderi na Ceru



Dnevnik zabluda

Oblakoderi na Ceru

Piše Slobodan Maldini

Već dugo traje agonija sprečavanja gradnje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Iako je doneto rešenje o rušenju ovog nezakonitog čuda površine čak 1.000 kvadratnih metara na vrhu zaštićenog nacionalnog parka, ono do danas nije srušeno. I pored upozoravanja javnosti, gradnja gorogana privodi se kraju "upotrebom falsifikata i antidatiranih papira". U senci ovog skandala, pod maskom "objekta nacionalnog identiteta na koji svi možemo biti ponosni" najavljena je i od malobrojnih predstavnika arhitektonske struke podržana gradnja mnogo goreg, drskog arhitektonskog monstruma na ekološki jedinstvenoj lokaciji.

Na Konkursu za idejno rešenje Memorijalnog kompleksa na vrhu parka prirode planine Cer pobedio je projekat koji po nehumanosti i surovosti u uništenju prirodnog ambijenta nema presedana. Prvonagrađeno rešenje arhitekata Ilje Mikitišina, Igora Mikitišina, Miljana Salate i Rajka Anđelića čine dva brutalna nebodera načinjena u konstrukciji metalnih rešetaka sa umetnutim kubusima, postavljena jedan uz drugog - usred jedinstvenog zaštićenog parka prirode. U pokušaju da na projektu prebrojim broj strukturnih etaža ovih višespratnica, došao sam čak do broja 40! Postavivši megalomanske četrdesetospratnice na vrh pitome planine, projektanti su kreirali gigantski monstrum koji nema karakteristike spomenika, a ponajmanje priliči prirodnom ambijentu. Nametnuli su urbanističku asocijaciju na njujorške Kule bliznakinje koje su, za razliku od prenaseljenog zabetoniranog Menhetna, podignute na mestu gde je imperativ očuvanje izvornog prirodnog okruženja. Spomenik "upotpunjuju" nedirnutoj prirodi neprimereni sadržaji Muzeja velikog rata, Dokumentacionog centra, Edukativnog centra, čak i objekti pansionskog smeštaja, površine neverovatnih 5.000 metara kvadratnih!

Nedopustivu urbanizaciju planine mogao je da izvrši samo neko ko ili nikada nije bio na njoj ili mrzi planinu i prirodu, a zasigurno je loš arhitekta. Bunovni žiri predvođen akademikom Branislavom Mitrovićem nagradio je projekat nedostojan struke, ne vodeći računa o mestu ni kontekstu datog prostora. Praviti od planine - retkog i ograničenog resursa nedirnute prirode - urbanizovani "gradski siti" sa neboderima, nezamislivo je svuda u svetu gde je prisutna svest o očuvanju prirodnog nasleđa.

U Srbiji, pojedince ne brine nestajanje prirodnih bogatstava, štaviše, nagrađuju se projekti koji ih uništavaju. Cer svakako nije zaslužio brutalnu urbanizaciju. Surovo devalvirana gradnjom nebodera mimikriranih u spomenik, ova jedinstvena planina u kojoj su svoja staništa pronašle čak tri zaštićene vrste ptica, sa velikim bogatstvom graba, bukve i hrasta, lekovitog bilja i šumskog voća, ne sme da doživi zlu sudbinu Pančićevog vrha. Apelujem na Ministarstvo zaštite životne sredine da spreči ovu ekološki katastrofalnu gradnju.

Na slici: Neboderi na Ceru, prvonagrađeno rešenje, izvor: internet

No comments:

Post a Comment