Dnevnik zabluda
Ideologija i spomenici
Piše Slobodan Maladini
Početkom osamdesetih izgradio sam Spomenik palim borcima
u Dobruši kod Istoka, na zapadu Kosova i Metohije. Nekoliko meseci pre
otvaranja spomenika 1985. godine, došao sam da pogledam moje delo. Zaprepastio
sam se kada sam na vrhu spomenika, na temenu obeliska postavljenog u centru,
ugledao crvenu zvezdu petokraku. Odmah sam uložio protest, prvo kod izvođača radova,
a potom i kod predsednika Opštine Istok, sa zahtevom da crvena zvezda petokraka
odmah bude uklonjena, iz umetničkih razloga. Smatrao sam da moje delo ne treba da predstavlja ideologiju, već da ima
isključivo estetski sadržaj. Verovao sam da je vreme ideologije i socrealizma u
umetnosti odavno prošlo. Moj zahtev je odbijen, čime sam postao jedini autor na
području nekadašnje Jugoslavije posttitovog perioda na čijem umetničkom delu je
primenjena zvezda petokraka sa jasnom ideološkom porukom. Početkom devedesetih
moj spomenik je srušen, prvenstveno zbog ovog ideološkog obeležja.
Odmah po pobedi
koalicije "Zajedno" 1997. i konstituisanja prve Skupštine Beograda u
kojoj nisu na vlasti komunisti ili socijalisti, sa tornja Starog dvora zbačena
je zvezda petokraka i zamenjena dvoglavim orlom. Godine 2003. "pala"
je i poslednja petokraka koju su komunisti 1946. postavili na vrh kupole Novog
dvora, čime su definitivno izbrisani simboli naše komunističke prošlosti.
Nedavno je
Opština Voždovac objavila anketu sa pitanjem koje navodi ispitanike na željeni odgovor:
"Da li ste za to da se na ulazu u zgradu opštine Voždovac postave novi
spomenici Vasi Čarapiću, voždu Karađorđu, vojvodi Stepi i Milunki Savić?"
Iza pitanja stoji namera da se sa mesta ulaza u zgradu uklone postojeći
spomenici socijalističkog ideološkog sadržaja i zamene onima sa drugačijom
porukom. Neodvojivo od arhitekture objekta, danas se tu nalaze dva spomenika
pod nazivom "Borba", rad vajara Sretena Stojanovića iz 1948. odnosno
1949. koji predstavljaju partizanku i partizana s jedne i radnicu i radnika sa
druge strane. Sreten Stojanović je akademik, vajar, jedan od prvih profesora na
Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Iza sebe je ostavio značajna dela:
spomenike Karađorđu ispred Hrama Svetog Save, Njegošu ispred zgrade Filozofskog
fakulteta, Filipu Višnjiću. Njegovo monumentalno zdanje "Sloboda" na
Iriškom vencu, među najlepšim primerima jugoslovenskog socrealizma, doživelo je
uništenje kada je ukraden bronzani reljef dug desetak metara i težak više
stotina kilograma!
Beograd već ima
dva spomenika Čarapiću, Karađorđu i vojvodi Stepi, a Milunki Savić podignuti su
spomenici u Raškoj i Inđiji. Bez obzira na korisnu inicijativu za podizanje novih
obeležja srpskim velikanima, ne smemo da dozvolimo štetno uklanjanje vrednog
nacionalnog spomenika kulture istaknutog srpskog vajara Sretena Stojanovića,
posebno ne zbog njegovog ideološkog karaktera.
No comments:
Post a Comment