Dnevnik zabluda
Rušenje i sećanje
Piše Slobodan Maldini
Ironijom sudbine, u danima kada je u Galeriji Narodne
banke Srbije na Slaviji otvorena izložba "Moderna Beograda - arhitektonska
baština prestonice", u godini evropskog kulturnog nasleđa, srušen je najraniji
objekat Moderne u arhitekturi Beograda, vila u Topolskoj ulici 15. koju je
1927. projektovao Milan Šlang. Radi interesa investitora, nestao je u nepovrat jedinstveni
primer beogradskog arhitektonskog i kulturnog nasleđa. Rušenje je obrazložio gradski
sekretar za urbanizam Miloš Vulović rečima da je građevinsku dozvolu za
izgradnju objekta na mestu srušene vile izdao po propisima, početkom jula, dok
su Topolska i okolne ulice od Zavoda za zaštitu spomenika kulture zakasnelo
stavljene pod zaštitu kao kulturno dobro po objavljivanju odluke u
"Službenom glasniku", 15. avgusta.
Još jednom su finansijski interesi i investitorski
urbanizam odneli pobedu nad dugoročnim interesima društva da sačuva sećanje na
svoju kulturnu istoriju. I ponovo je arhitektonska struka bila inertni, nemi i
nemoćni posmatrač događaja na koji ne može da utiče. A ova nenormalna situacija
toliko često se ponavlja, da je postala uobičajenom. Podsetiću samo na nekoliko
eklatantnih primera. Povodom pretnje rušenjem kompleksa Generalštaba Nikole
Dobrovića arhitektonska struka tek je sporadično i bezvoljno pokušala da se umeša
u ovaj slučaj. Nedavno je, uz "asistenciju struke" srušena istorijski
vredna zgrada "Ikarus" arhitekte Franje Jenča na Novom Beogradu. Zgrada
nove Ambasade Nemačke u ulici Kneza Miloša niče na mestu srušenog arhitektonskog
dragulja Bogdana Ignjatovića. Nakon rušenja čuvene benzinske stanice "Dejton"
arhitekte Marija Jobsta na Novom Beogradu sagrađena je arhitektonski loša pumpa,
koja ne zavređuje pažnju. Kompleks istorijski vrednih palata nekadašnje ambasade
SAD na frontu ulice Kneza Miloša sa vilom koju je projektovao Jovan Simeonović,
preko noći je srušen. Nedaleko, uništen je još jedan biser arhitekture Beograda:
zgrada Saveznog ministarstva
unutrašnjih poslova, poznatog slovenačkog arhitekte Ludviga Tomorija...
Proteklih
nekoliko godina objavio sam više od 300 tekstova - vapaja za očuvanjem
kulturnog nasleđa. Nijednim nisam uspeo nešto bitno da promenim. Paradoksalno,
na njih su negativno reagovali arhitekti. Zbog kritike gradnje
urbanističkog gorogana na Mostarskoj petlji, profesorka Arhitektonskog
fakulteta me je, tako, upozorila da bih mogao da "završim u gepeku",
a nakon teksta "Betoniranje Gardoša", nekadašnja asistentiknja istog
fakulteta obasula me je mafijaški brutalnim pretnjama. Posle mojih analiza propalog
konkursa za Beogradsku filharmoniju, član žirija konkursa predsednik Akademije
arhitekture Srbije krajnje je neprimereno reagovao.
Na fotografiji: Vuća u Topolskoj 15, pre rušenja, lična
arhiva
Ubi nas vandalizam u carstvu Goga i Magoga. Normalan i iole obrazovan čovek to teško može da istrpi! Takva rušenja u rodnom gradu nalikuju otkidanju dela po dela vlastitog tela.
ReplyDelete