Mutni stadioni, Večernje novosti, 7. septembar 2018.

Dnevnik zabluda

Mutni stadioni

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević predložio da gradski Poslovno-sportski centar "Vojvodina", čuveni "Spens", bude srušen. Jer, ovaj sportski kompleks izgrađen 1981. povodom 36. svetskog prvenstva u stonom tenisu površine 85.000 kvadratnih metara, dugo posluje sa gubicima, dostiglim čak 80 miliona evra. Prvi čovek Novog Sada predlaže da na mestu srušenog simbola grada bude sagrađen manji, funkcionalniji i ekonomičniji urbanistički centar.

Kao asistent koautora kompleksa "Spens" profesora Živorada Jankovića i Branka Bulića, početkom osamdesetih pratio sam realizaciju ovog, ali i drugih sportskih kompleksa, verujući u njihovu budućnost. Jankovićev sportski centar "Gripe" u Splitu, gde su odigrane Mediteransko igre 1979, nekadašnji gradonačelnik Željko Kerum je 2010. predložio da bude srušen zbog neprofitabilnosti, a centar "Skenderija" istog autora u srcu Sarajeva za sada odoleva zahtevima za rušenjem u cilju gradnje arapskog "Malog Dubaija". 2010. predstavljen je plan portugalskog arhitekte Marija Sua Kaja novog stadiona Crvene Zvezde na mestu srušenog starog, sa šoping centrom i hotelom, a 2013. objavljen je plan rušenja "Marakane" i Stadiona JNA i izgradnje zajedničkog kompleksa novcem britanske kompanije "Mejs".

Nedavno je zbunjujuće predstavljen najnoviji projekat srpskog "Nacionalnog stadiona" kod Ostružnice što je u stvari kopija prvonagrađenog rada stadiona "Arena" u Banjaluci na davnom konkursu iz 2009, autora "Omni strukture" iz Moskve! Nije jasno zbog čega je uz projekat banjalučkog stadiona objavljeno ime španske kompanije "Fenvik Iribaren Arhitekts" umesto svarnog projektanta ovog objekta? I zbog čega se javnosti predstavlja projekat banjalučkog kao naš "Nacionalni stadion", navodno duplo većeg kapaciteta?

Ali, jasno je da će ovaj megalomanski kompleks koštati građane Srbije neverovatnih 150 miliona evra, što je na pr. svojevremeno bila početna cena prodaje JAT-a. U poređenju sa novcem u budžetu 2018. za sve projekte i ustanove u kulturi u Srbiji u iznosu oko 62 miliona evra, zapanjuje veličina ove nepotrebne investicije. Angažovanje stranaca kao što su španski projektanti na srpskom nacionalnom stadionu mimo javnih arhitektonskih konkursa je katastrofalno, jer pored hiljada domaćih, vlast se odlučuje da poverenje ukaže stranim arhitektima. Budući stadion ima megalomanski kapacitet 60.000 gledalaca, što je za Srbiju nezamislivo. I pored desetak glomaznih, neisplativih stadiona u Beogradu i dva fudbalska centra u Pazovi i Ovči, što nemaju ni najbogatije zemlje, gradi se nov, preskup fudbalski gorogan. Dok naši fudbalski klubovi grcaju u dugovima a stadioni i sportski kompleksi poput novosadskog SPENS-a čekaju da budu srušeni zbog nerentabilnosti, izgradnja ove rupe bez dna - predimenzionisanog i neisplativog hrama fudbala na njivama u okolini Beograda - nema opravdanje.

Na fotografiji: Stadion "Arena" u Banjaluci (levo) i "Nacionalni stadion" u Ostružnici (desno), izvor: lična arhiva