Dnevnik zabluda
Eutanazija struke
Piše Slobodan Maldini
Nedavno su dodeljene nagrade 40. Salona arhitekture koji
se ove godine održava pod nazivom
"Polja budućnosti". Gran pri Salona pripao je Dejanu Todoroviću za
projekat rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, remek-dela
arhitekata Ivanke Raspopović i Ivana Antića. Muzej je zatvoren za javnost 2007.
zbog adaptacije koja je završena čak deset godina kasnije. Obuhvatila je sređivanje
krova, podrumskih prostorija, zamenu instalacija i uređenje enterijera. Nije
jasno kakvu je novu arhitektonsku vrednost Todorović postigao jer u
arhitektonskom smislu izvorni objekat nije značajnije izmenjen, a žiri je
nagradu nemušto obrazložio rečima da je autor projekat radio "posvećeno,
sa velikim poštovanjem prema objektu i njegovim autorima." Izgleda da je
poštovanje izvornih objekata i autora retkost u našoj arhitekturi, koju treba
posebno prepoznati i nagraditi?
Ali, ono što baca senku na ovogodišnji Salon je trijumf
lošeg na "Poljima budućnosti" Salona zbog izbora nagrađenog rada u
najznačajnijoj kategoriji "Arhitektura". Nagrada je dodeljena
akademiku profesoru Milanu Lojanici i profesoru fakulteta Vladimiru Lojanici za
Poslovno-trgovački i hotelski centar "Rajićeva." O čemu je reč?
O tržnom centru "Rajićeva" "elita"
struke je ćutala sve dok ga režiser Goran Marković u jednom intervjuju nije
nazvao "urbanističkim monstrumom". Radi se o neverovatnoj gradnji u istorijskom
jezgru Beograda, nekadašnjem Singidunumu, gde je izraelski investitor prekršio
sva urbanistička, istorijska i civilizacijska pravila izgradivši u zaštićenoj
sredini među desetinama spomenika kulture arhitektonsko ruglo. Kompleks je uništio
neprocenjivo vrednu arheološku lokaciju, razgradio najznačajnije spomenike
kulture u neposrednoj blizini i utro put konačnom razaranju kulturno vrednog
tkiva naše prestonice. Nagrada Salona arhitekture ovom projektu predstavlja
urušavanje, propadanje, konačan raspad naše savremene arhitekture. Ali, zbog
čega je nagrađen ovaj loš objekat?
Proces eutanazije savremene srpske arhitekture konačno se
privodi kraju. Prisustvovali smo falsifikovanju istorije struke objavljivanjem nečuvene
knjige "170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti
arhitekture u Srbiji", proterivanju kompetentne istoričarke arhitekture
Ljiljane Blagojević sa fakulteta, falsifikatu na projektu Beogradske
filharmonije od docenata fakulteta, nezakonitom prekrajanju urbanističkih
planova na Makišu koje je potpisala profesorka, sve do uništenja kulturnog
dobra zgrade "Ikarusa" od samog dekana fakulteta.
U "slučaju Rajićeva", mašinerija "profesorskog
lobija" odnela je pobedu. Nagrađeno
je ruglo Beograda kojeg struka treba da se stidi. Neće me iznenaditi da na
narednom salonu nagradu dobije kompleks "Beograd na vodi". Ali,
arhitektonsku "elitu" za to ionako nije briga.
Na
fotografiji: Tržni centar "Rajićeva", Milan i Vladimir Lojanica
No comments:
Post a Comment