Dnevnik zabluda
Kriva strela
Piše Slobodan Maldini
Kada su prominentni
svetski skulptori Klaes Oldenburg i njegova supruga Kosje van Brugen izradili
2002. u San Francisku skulpturu velikih razmera "Kupidonova strela",
nisu mogli da pretpostave da će njihova ideja "skulpture-strele" biti
obnovljena čak petnaest godina kasnije, u Beogradu. Na nedavno završenom
konkursu za spomenik Zoranu Đinđiću na krovu buduće podzemne gradske garaže
beogradskog Studentskog trga, pobedili su skulpturom pod nazivom "Strela"
vajar Mrđan Bajić i dramska spisateljica Biljana Srbljanović, autorka "zvučne
instalacije", sa timom. Poput dela Oldenburga i van Brugenove, njihova "ideja"
je oblikovana kao strela velikih razmera, postavljena na javnom gradskom
prostoru. Prema uzoru iz San Franciska, skulptura ima parabolično zakrivljeno
postolje, iz kojeg se u ravnoj liniji uzdiže štap strele. Svetski doajeni
zamislili su svoje delo kao simboličnu predstavu Erosa koji je odapeo strelu u
zemlju u nameri da je oplodi. Međutim, Đinđićeva penisoidna strela odapeta je
iz zemlje, tačnije iz dubine podzemne garaže, prema nebu. Ona je u bazi
polomljena, pa nevešto skrpljena zarđalim flahovima, koji je "vezuju"
za tlo, onemogućujući je da "uzleti"!?
Već su izrečene brojne kritike u odnosu na raspisivača
konkursa - aktuelnu vlast - za koju mnogi s razlogom tvrde da nije kredibilna
ni pozvana da podiže spomenik svom nekadašnjem velikom idejnom i ideološkom
protivniku. Međutim, podsetiću da je ovu šansu propustila partija ubijenog
premijera, čak i u vreme kada je bila na vlasti. Umesto Đinđiću, predsednik
Boris Tadić podigao je spomenik Hejdaru Alijevu, po kredibilnim istoričarima
diktatoru Azerbejdžana, u vreme kada se Biljana Srbljanović, živeći u Bakuu, obrušila
na "Amnesti internešenel" zbog optužbi upućenih protiv režima
Azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, sina Hejdarevog.
Neverovatna je brojnost autora na konkursu koji su,
zajedno sa pobednicima, pogazili lični dignitet i autoritet pristavši da budu
deo "neprevaziđenog cirkusa" oko projekta "rekonstrukcije Đinđićevog
Studentskog trga." A pobedničko rešenje je sve drugo osim simbol života i
stradanja Zorana Đinđića. Ova bleda replika moskovskog socrealističkog Spomenika
osvajačima svemira iz 1964. ima sasvim drugo značenje. Za predstavnike aktuelne
vlasti, Bajićeva "strela" je statistički znak: strelica - simbol
razvoja društva nakon što je isti prekinut u nedavnoj prošlosti u kojoj je
dominirao lik ubijenog premijera. Zajedno sa današnjom vlasti, u ružičastu društvenu
paradigmu uklopili su se univerzitetski profesor Bajić i eks političarka
Srbljanović. Poput nekih članova žirija konkursa - akademika SANU - i Bajić je prošao
miloševićevsku i postmiloševićevsku fazu, u kojoj je u svoj "Yugomuzej"
uvrstio umetničku instalaciju "Odelo u kojem je Slobodan Milošević
poslednji put video Kosovo"!?
Na fotografiji: Oldenburgova i Bajićeva strela i Spomenik
u Moskvi.
No comments:
Post a Comment