Velika kristalna skulptura, Večernje novosti, 13. oktobar 2017.

Dnevnik zabluda

Muzej savremene umetnosti

Piše Slobodan Maldini

Onakav kakvog poznajemo danas, Muzej savremene umetnosti u Beogradu osnovan je 1958. kada je doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, nacionalne ustanove koja treba da prati razvoj i skuplja dela jugoslovenske i srpske savremene umetnosti. Koncepciju i fizionomiju muzeja načinio je Miodrag B. Protić, njegov inicijator i upravnik.

Godine 1959. doneta je odluka da za potrebe Moderne galerije bude podignuta nova zgrada na Novom Beogradu, na ušću reke Save u Dunav.  Ubrzo, raspisan je arhitektonski konkurs, a 1960. izabran je pobednički rad autora arhitekata Ivanke Raspopović i Ivana Antića. U obrazloženju žirija istaknuto je da se konkursu ne mogu pripisati naročito veliki rezultati, da je približno jedna trećina pristiglih radova potpuno bezvredna, dok su ostali predlozi uglavnom solidne studije izrađene na bazi poznatih i oprobanih rešenja. Zapaženo je i da oni koji su probali da izbegnu konvencionalne puteve pri tom nisu ostvarili realan kreativan doprinos. Prvonagrađeni rad, međutim, ocenjen je kao "nešto više od dobrog i korektnog funkcionalnog rešenja, od ispravne primene sistema osvetljenja do preglednog vođenja kretanja posetilaca". Žiri takođe naglašava "svežu, originalnu, iznijansiranu prostornu koncepciju unutrašnjosti", kao i "interesantne mogućnosti sa plastično razigranim masama" u spoljašnjem oblikovanju, primećujući "najzad, i malo bizarne, kristalaste forme krovova".

Zgrada na Novom Beogradu projektovana je kao ogromna skulptura, sastavljena od geometrijskih formi u jedinstvenu kompozicionu strukturu. Osnovni volumen zgrade oblikovan je kao poliforman kristal, koji se linijama vezuje za prirodnu okolinu prostora novobeogradskog Ušća. Završena je 1965, po projektu koji se razlikuje od rešenja iz 1959. Umesto ranije predviđene opeke, fasada je obložena venčačkim sivim mermerom. U unutrašnjosti, realizovana je ideja kaskadno postavljenih nivoa i ostvareni prostori različitih visina, unutar kojih je moguće smestiti različite formate dela. Kompoziciju objekta opisao je arhitekta Oliver Minić kao "apstraktnu, transcendentnu, nastalu prema matematičkim zakonima."

Malo je poznato da je inicijalni muzej savremene umetnosti u Beogradu postojao pre njujorškog Muzeja moderne umetnosti (MoMA), koji je otvoren u novembru 1929. godine, četiri meseca nakon otvaranja muzeja u Beogradu. Iako mnogi smatraju da je njujorški MoMA prvi u svetu, on je ipak osnovan nakon beogradskog. Prvi Muzej savremene umetnosti osnovao je knez Pavle Karađorđević i on je otvoren 1929. u Beogradu. Kolekcija je predstavljena u Konaku kneginje Ljubice, a potom je muzej premešten u Novi dvor. Nastao u doba socijalizma, današnji Muzej savremene umetnosti verovatno nikad ne bi izgledao tako "nov i moderan", da je u svoju zvaničnu istoriju uključio i istoimenu predratnu ustanovu.

Na fotografiji: Konkursni crtež I. Antića i I. Raspopović