Dnevnik zabluda
Urbanistički teror
Piše Slobodan Maldini
Iako samo na teritoriji Beograda postoji više od 500
lokacija gde su investitori počeli da zidaju zgrade, a onda zbog bankrota ili
nepoštovanja urbanističkih planova prekinuli radove, sve više smo zatrpani novim
projektima koji na brutalan način menjaju naš urbani prostor. Ovim neprihvatljivim
prostornim koncepcijama koje nam servira surovi biznis naši gradovi gube
istorijski karakter, kulturna dobra nestaju u nepovrat, a stanovnici ostaju bez
humanog mesta za život. Opštoj klimi urbanističke degradacije doprinosi
pogrešna politika koja je zasnovana isključivo na ekonomskim, a zanemaruje
humane vrednosti. Posebnu odgovornost nosi arhitektonska struka, čiji
predstavnici uporno ćute. Međutim,
da li je i koliko održivo ovo stanje urbanističkog terora?
Tokom istorije, bili smo svedoci brojnih primera
megalomanskih arhitektonskih projekata. Mnogi nisu realizovani zato što je iza
njih stajala nerealna ideja, ali i zbog ekonomske bede koja nije mogla da
iznese ove preskupe i neostvarive želje. 1938. autor Hitlerovog Olimpijskog stadiona u Berlinu Verner Marh izradio
je projekat Sportskog polja na Donjem Kalemegdanu. Kompleks je sadržao stadion kapaciteta
50.000 gledalaca, plivački stadion za 15.000 gledalaca, zatvoreno plivalište i
prateće objekte. Predvideo je izgradnju Panteona, Etnografskog muzeja i
pratećih objekata na Gornjem gradu Kalemegdanske tvrđave. Panteon je oblikovao
po uzoru na Veliku halu u Berlinu, arhitekte Alberta Špera. Međutim, ovaj neprimereni
projekat nikada nije ostvaren.
Sedamdeset
godina kasnije, 2010. austrijski arhitekta Volfgang Čaperel projektovao je kompleks
Centra za promociju nauke u novobeogradskom Bloku 39. Iako predstavlja sirovi
plagijat "Šarp centra" u Torontu britanskog arhitekte Vila Alsopa, na
ovaj projekat "zgrade ni na nebu ni na zemlji" naseo je arhitektonski
žiri. Teško da bi iko u svetu odabrao za izvođenje ovo neracionalno, sumanuto
rešenje, koje su izabrali naši "stručnjaci". Nakon bačenih miliona
evra u projekte, ova skupa i iracionalna investicija je napuštena. Zajedno sa
nebuloznim projektom utihnula je i ideja o izgradnji pratećeg naučnog
kompleksa, najvećeg na Balkanu.
Brojni su
slučajevi kada preterana ambicija moćnika pokušava da se izrazi na polju
arhitekture, a ovi neprimereni arhitektonski projekti po prirodi su osuđeni na neuspeh.
Trku za urbanističkom dominacijom kod nas vode Arapi na projektu "Belgrejd
voterftont", čija kula treba da bude visoka čak 168m. Nedavno su se u nadmetanje
po visini uključili Jevreji kulama "Belgrejd skajlajn", među kojima
je i ona koja će možda nadvisiti Arapsku. Ali, učešće u ovoj trci "iz
pozadine" najavljuje domaći preduzetnik Bogoljub Karić svojim "Tesla
gradom", urbanim kompleksom na Makiškom polju, gde je po programu izgradnje
dozvoljena čak neograničena spratnost!
Na slici:
Projekat na Kalemegdanu, Verner Marh
No comments:
Post a Comment