Dnevnik zabluda
Predatorski urbanizam
Piše: Slobodan Maldini
Prema Zapadnoj klasifikaciji, urbanizam je moguće posmatrati
unutar dve ekstremne grupe. Prvoj pripada tzv. "strvožderski", dok je
u drugoj "predatorski urbanizam". Radi se o preotimanju kontrole nad
javnim prostorima od strane moćnih investitora. Iako na Zapadu ove dve
kategorije koegzistiraju u simbiozi, za nas su one razarajuće. Ali, među
političarima kod nas vlada svest da je ovakav urbanizam nada našeg razvoja. Zato,
Srbiju grade špekulanti, koristeći stanje u kojem naša slaba ekonomija vapeći
za kapitalom ustupa tržište, nacionalna blaga, najkvalitetniji prostor i urbane
resurse po bagatelnim uslovima svakom ko pokaže nameru da realizuje bilo kakav
urbanistički projekat.
Zato ne čudi što je naša zemlja "premrežena"
urbanističkim projektima stranih investitora, neselektivno prihvaćenim, po
principu "daj šta daš i to odmah". Međutim, većina njih ništa ne daje
već uzima, prodajući naš prostor nama samima. Tako, plaćamo skupu cenu sopstvene
neorganizovanosti i nemanja ni malih početnih iznosa kapitala neophodnog za
posao. Neselektivno smo primili nepoznate strane investitore i dozvolili im gradnju,
čak i na površinama koje su zaštićena kulturna dobra. Strani predatori nameću nam
svoje monstruozne projekte, grade izvan naših urbanisitičkih propisa, a na
kraju sve to plaćamo mi. Istovremeno, na hiljade naših arhitekata danas nema
posla.
Nakon što su strane kompanije ovladale našim urbanim
prostorom izbacivši iz igre naše stručnjake, strani arhitekti su preuzeli
strateške pozicije u našem urbanizmu. Nedavno je predstavljen projekat bečkog
arhitekte Borisa Podreke za rešenje ruševina na prostoru Narodne biblioteke na
Kosančićevom vencu razorene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda. Podreka je izložio svoju "genijalnu
ideju" da na prostoru ruševine ništa ne gradi! Zanemarivši činjenicu da ostaci
ove građevine nisu arheološko nalazište niti kulturno blago, Podreka se prema njima
ophodi na neadekvatan način. Zaista, ne znam ko će "uživati" u
Podrekinim "našminkanim" temeljima predratne zgrade?
Međutim, ono
što zabrinjava jeste činjenica da zbog neozbiljnog i površnog koncepta bečkog
arhitekte propuštamo istorijsku priliku da konačno rešimo prostor Narodne
biblioteke. I dok je nedavno sproveden javni konkurs za projekat Gradske
galerije na Kosančićevom vencu, ovaj put za mnogo značajniji arhitektonski
objekat koji ima istorijski nacionalni značaj, odluku o "ne diranju"
ruševine donosi strani arhitekta, mimo javne provere. Ova lokacija zahteva javni
konkurs i mnogo širi izbor arhitektonskih rešenja. Tim pre što su nagrade na arhitektonskim
konkursima kod nas mizerno male, a donose obilje ideja velikog broja učesnika.
U poređenju sa skupim angažovanjem stranih arhitekata, fond nagrada na našim
konkursima je niži od iznosa reprezentacije i njihovih putnih troškova.
Na fotografiji: Rešenje prostora ruševine biblioteke na Kosančićevom vencu, arhitekta Boris Podreka
No comments:
Post a Comment