Dnevnik zabluda
Singapur na Makišu
Piše Slobodan Maldini
Nedavno mi je
zapala za oko gromoglasna informacija: "Beograd konačno dobija
metro!" Naime, predstavljen je master plan saobraćajne strukture Beograda
kojim je utvrđen prioritet u razvoju grada izgradnjom metroa. Međutim, ono što
me je posebno začudilo jeste informacija da bi prva linija metroa trebalo da
ide od Makiškog polja do Mirijeva. Makiško polje je pusto, nenaseljeno područje
pod njivama, značajno udaljeno od centra grada. Ovaj prostor je vekovima
odolevao urbanizaciji jer se nalazi na široj teritoriji Makiša koja prema
urbanističkim planovima sadrži funkciju vodoizvorišta grada i kao takvo je
zaštićena od gradnje. Ali, zašto bi metro spajao ovu pustaru sa gradom?
Upravo su objavljeni
rezultati Urbanističko-arhitektonskog konkursa dela Makiškog polja. "Sive
eminencije žirija" na beogradskim konkursima, tandem Milutin Folić i
njegov savetnik Nebojša Minjević dodelili su prvu nagradu Draganu Marčetiću i
Milanu Maksimoviću. Isti konkursni žiri nedavno je dodelio ovim istim autorima
- docentima Arhitektonskog fakulteta - prvu nagradu za projekat Beogradske
filharmonije koji je grubi plagijat zgrade Opere u Oslu. Ono što je tada dvojicu
plagijatora izdvojilo od ostalih učesnika konkursa, jeste drskost da u
neposrednoj blizini Palate "Srbije", na zaštićenom području kulturnog
dobra, projektuju četiri monstruozne 35-tospratne kule! Ali da podsetim, pre
objave Makiškog konkursa predsednik Udruženja arhitekata Srbije Igor Marić i
predsednica Društva arhitekata Beograda Vesna Cagić Milošević smelo su potpisali
Konkursnu dokumentaciju gde se omogućuje izgradnja neverovatnih 856.800
kvadratnih metara stambenih zgrada, bez obzira što urbanističkim planom to nije
predviđeno. Ali, šta je zapravo Makiš?
Makiš je izvor
vode Beograda. Hiljadama godina, tu se nalazi veliko podzemno jezero pijaće
vode. Na nesreću, 2004. Ministarstvo zdravlja je degradiralo ovaj prostor,
smanjivši zaštitnu zonu oko izvorišta za čak 1.160 hektara. Stručna analiza
kvaliteta zaštite vodoizvorišta nije urađena, već se do danas manipuliše odlukom
Ministarstva zdravlja kako "zaštitna zona može da bude smanjena". Poslednjih
godina sprovode se brutalno rasparčavanje zemljišta i pripreme za nebuloznu izgradnju.
U isto vreme kada država uzima kredit Evropske banke da bi uložila u Makiško
vodoizvorište, radi se na hiperurbanizaciji ovog područja, koja će uništiti ovo
jedinstveno vodoizvorište. Ono što zabrinjava, jeste sličnost "Beograda na
vodi" i novog urbanog centra na Makišu, koji je međutim deset puta veći od
prostora Beograda na vodi. Povodom svega, kontroverzni biznismen Bogoljub Karić
nedavno je izjavio da će na lokaciji na Makišu izgraditi - novi Singapur!
Da li to znači
da će u budućnosti Beograđani piti tehničku vodu? Ili ćemo prisustvovati
ekspanziji biznisa u proizvodnji pijaće vode?
Fotografija:
Panorama Singapura, izvor Vikipedija
No comments:
Post a Comment