Obrazovanje i nepismeni, Večernje novosti, 3. mart 2017.

Dnevnik zabluda

Obrazovanje i nepismeni

Piše Slobodan Maldini

Proteklih meseci Večernje novosti prate neverovatna zbivanja na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Radi se o nizu događaja u ovoj obrazovnoj ustanovi koji su predmet opšte pažnje medija. To su: fijasko na konkursu za izbor nastavnika na predmetu Istorija, teorija i estetika arhitekture, gde se prijavila nekima nepoželjna Ljiljana Blagojević; ukazivanje stručne javnosti na sličnost čuvene opere u Oslu i prvonagrađenog projekta koji su na konkursu za Beogradsku filharmoniju izradili dvojica docenata ovog fakulteta, sve do neverovatnog izdanja fakulteta povodom 170 godina ove visokoškolske ustanove, knjige u kojoj su se u ulozi značajnih ličnosti za istoriju fakulteta našli rokeri, a zaboravljeni važni profesori, pa čak i dekan tog fakulteta! Porazno je što se ovako nešto ne događa samo na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, već i na drugim visokoškolskim ustanovama. Ovakvi slučajevi postavljaju pitanja: gde se nalazi naše visokoškolsko obrazovanje i kojim putem se ono kreće?

Tokom više decenija, na beogradskom Arhitektonskom fakultetu je vođena politika zapošljavanja nastavnog osoblja putem nepotizma. Mnogi zaposleni su se tu našli zbog "pedigrea", a ne na osnovu profesionalnih kvalifikacija. Uronivši u mediokratiju, fakultet je godinama prilagođavao nastavni program mediokritetima, ukidajući one predmete koji egzaktnošću zahtevaju kompleksniji pristup i rad. Tako, danas na fakultetu ne postoji ni najosnovniji predmet - nacrtna geometrija. Naredni korak u "razvoju" fakulteta bilo je eliminisanje onih koji imaju autoritet i visoka profesionalna dostignuća, čime ugrožavaju mediokritete. Pored drugih, tako se i dr. Blagojevićeva nedavno suočila sa zidom otpora, pre svega među onim kolegama koji u njoj vide profesionalnu pretnju. Zbog toga, sada je pravi trenutak za dublju analizu sumnjivih kompetencija upravo onih koji Blagojevićevoj osporavaju naučne reference.

Povodom bruke sa projektom Beogradske filharmonije i predloženog "novog Beograda na vodi" u parku spomenika kulture palate "Srbije" svojih docenata, fakultet se nije oglasio, kao što se nije oglašavao kada bi predstavnici ove institucije bili otkriveni u plagijatorstvu pri izradi doktorskih disertacija. Po pravilu, ovakvi primeri se zataškavaju, sa retkim izuzetkom kada je jedna profesorka , "uhvaćena u plagijarizmu", napustila katedru i prešla na novosadski fakultet. Umesto da joj bude oduzeto zvanje doktora nauka, ona je u Novom Sadu proizvela desetine doktora nauka krajnje problematičnih kvalifikacija.

Zato, ne čudi što je Arhitektonski fakultet nedavno proslavio "170-godišnjicu rada" (ne)znajući da ne postoji takav jubilej, jer ne postoji veza između "Indžinirske škole" iz 1846. i današnjeg Arhitektonskog fakulteta. Čudi što je ovu zabludu govorom na svečanosti podržao sam predsednik SANU.