Thursday 9 March 2017

Generalštab i UNEKSO, Večernje novosti, 9. mart 2017.



Generalštab i UNESKO

Piše Slobodan Maldini

Vlada Srbije odlučila je da sruši zgradu Generalštaba koju je 1999. oštetio NATO. Razmatrane su varijante vraćanja u prvobitno stanje, konzervacije i rušenja, a zaključeno je da je najbolje rešenje rušenje. Budući da je ovaj arhitektonski kompleks zaštićen spomenik kulture, preuzeta je obaveza da "kada država bude imala para podigne istu takvu zgradu"!? Vlada je i ranije razmatrala opciju rušenja, a pre nekoliko godina Ministarstvo građevina i urbanizma pokrenulo je inicijativu da remek delo arhitekte Nikole Dobroviča obriše iz registra kulturnih dobara. Zbog duge zakonske procedure brisanja iz registra, tada je odlučeno da se izvrši nužna sanacija objekta. Proteklih godina srušeni su prilazni aneks iz ulice Kneza Miloša i znatan deo  kompleksa, a statika preostale ruševine obezbeđena je čeličnom konstrukcijom. Ova sanacija koštala je 78 miliona dinara. Za rušenje nedavno saniranog objekta, predviđena su sredstva veća od sanacije - 180 miliona dinara!

Kompleks zgrada Generalštaba danas je redak preostali svetu vidljiv dokaz stradanja našeg naroda tokom NATO agresije. Objekti devastirani raketama Zapada kasnije su srušeni, a na njihovim mestima podignuti novi. Ako srušimo i Generalštab, nestaće poslednje arhitektonsko svedočanstvo iz kojeg mladi naraštaji uče o srpskoj novoj istoriji. Ovaj monumet stradanja i primer brutalnosti NATO sile za našu naciju je sveto mesto, poput Pećke patrijaršije, Gračanice ili Visokih Dečana.

Odluka o rušenju najznačajnijeg arhitektonskog modernističkog kompleksa na Balkanu je definitivan poraz naše kulture. Danas mnogi s pravom postavljaju pitanje - šta je sledeće? Rajićeva, Kosančićev venac i palata "Srbija" upravo menjaju svoju urbanističku strukturu na osnovu koje su proglašeni kulturnim dobrom i u bliskoj budućnosti će izgubiti karakter spomenika kulture. Po modelu Generalštaba, trajna degradacija preti i ostalom kulturno-istorijskom nasleđu u Srbiji. Međutim, kako se prema istom problemu odnose ozbiljne države?


Tokom Drugog svetskog rata, mnogi evropski gradovi sravnjeni su sa zemljom. U Nemačkoj, Poljskoj i drugim zemljama sagrađeni su ponovo, po predratnim planovima. Međutim, sačuvani su objekti koji svedoče o brutalnosti ratnih razaranja. Stara crkva cara Vilhelma u Berlinu, srušena u bombardovanju, sačuvana je kao ruševina kako bi podsećala na užase rata. Poznata je zgrada sajma u Hirošimi nad čijom kupolom je 1945. eksplodirala američka atomska bomba. Tokom obnove Hirošime, stanovnici su tražili da se ova zgrada sačuva u svom obliku kao trajna ruševina i postane spomenik stradanja - Spomenik miru. Ovu ruševinu - spomenik (na slici) UNESKO je upisao u registar svetskih kulturnih dobara. Kompleks Generalštaba zašlužuje najmanje istu sudbinu. Sada je pravo vreme da bude predložen za upis u svetsku baštinu UNESKO-a.


No comments:

Post a Comment