Dnevnik
zabluda
Ulična
pornografija i simboli
Piše
Slobodan Maldini
Već
nekoliko meseci na beogradskim bilbordima traje kampanja reklamiranja ženskog
intimnog rublja. U svrhu promocije upotrebljene su modne fotografije na kojima
su predstavljene manekenke odevene u oskudno i erotski izazovno donje rublje. U
zemlji u kojoj je nametnuto pravilo da pre emitovanja televizijskog programa
gledaoci budu obavešteni o njegovoj prikladnosti za mlađi uzrast, postavljeni
su seksualno eksplicitni bilbordi. Na javnim i prometnim mestima - autobuskim
stanicama, u blizini škola, čak dečjih vrtića - prolaznicima nude ženski
erotski donji veš obnažene manekenke. Lično možda nemam ništa protiv erotike pa
čak i uzdržane, stilizovane pornografije, pa i u reklami, ali svakako se
protivim nametanju "mekog" pornografski uznemirujućeg sadržaja maloj
deci i drugima, na javnim mestima. Međutim, ovo nije izuzetak.
U
cilju beskrupuloznog i neprimerenog reklamiranja, već smo na ulicama naših
gradova videli reklame koje uveliko upotrebljavaju erotiku, na samoj ivici
pornografije. Tokom devedesetih pažnju je privukla reklama za automobilske gume
na kojoj naga žena šireći noge pravi špagu dodirujući pod, što je trebalo da
asocira na dobro prianjanje pneumatika za podlogu. Na drugoj fotografiji naga
žena liže automobil, reklamirajući kupovinu motornog vozila na
"lizing". Reklame na ivici neukusa, kiča i pornografije odavno su
prisutne i poznate kod nas. Međutim, postoje mnogo ozbiljnije interpretacije
pojedinih simbola koje, iako nisu šire poznate, često su mnogostruko značajnije
od ulične pornografije.
Sumnjam
da je pivopijama koji se časte čuvenim apatinskim "Jelenom", poznata
sledeća interpretacija ovog brenda. Naime, zaštitni znak - jelen koji se nalazi
na bocama istoimenog piva iz Bačke - ima neverovatnu izvornu sličnost sa
nacističkim amblemom. Jelen je bio simbol 31. dobrovoljačke SS divizije,
poznate i kao "Bačka", formirane 1944. od Nemaca, bačkih Mađara i
folksdojčera. I dok su amblem sa jelenom nosili nacistički vojnici na uniformi,
danas je on, u neznatno izmenjenom obliku zaštitnog znaka piva, simbol muškosti
i snage.
Da
je nesrećni graditelj Bogdan Bogdanović kada je projektovao svoj čuveni
"Cvet" u Jasenovcu pomislio kakva će biti njegova simbolička
interpretacija, svakako bi oblikovao drugačiji spomenik. Ogroman betonski cvet
koji je "iznikao" na stratištu koncentracionog logora vrlo brzo po
izgradnji interpretiran je kao gigantsko trodimenzionalno slovo "U",
ustaški simbol krvnika tog stratišta. Ova interpretacija pretočena je čak u
suvenir Muzeja logora, kao značka na kojoj je Bogdanovićev cvet dizajniran tako
da direktno liči na slovo "U". Konačno, među više od 2.000 spomenika
koji su tokom poslednjeg rata srušeni u Hrvatskoj, spomenik u Jasenovcu je
redak preživeli, moguće upravo zbog ove pogrešne interpretacije.
Mađari u drugom svetkom ratu NIKADA nisu bili regrutovani u SS divizije.
ReplyDeleteA i ta 31."dobrovoljačka" je bila popunjavana vojvođanskim nemcima (zvali ih folksdojčerima, donaušvabama ili kako već hoćeš, ali dobrovoljnosti je u tome bilo NULA). Mađari su regrutovani u mađarsku vojsku (kao Honved, što znači branitelj domovine, bez asocijacije na hrvatsku reč domobran). Dalji rođaci koji su se izjašnjavali kao nemci prošli su tu golgotu: biti odveden u jednu tuđu vojsku za koju je tada definitivno svima bilo jasno da je POTUČENA), a potom šikaniranje i trpanje u logore smrti od strane titove vojske - ti logori nisu bili bništa bolji od Jasenovca, samo o njima nije smelo da se govori decenijama. Ljudi zimi bez grejanja, bez adekvatne ishrane, bez higijene pa još pušteni tifusari među njih. Perfidan način da se ubiju hiljade ljudi, većinom staraca, žena i dece (i oni regrutovani u SS bez ikakve dobrovoljnosti bili su klinci od 14-16 godina).
Ostalo štima.