Friday 18 November 2016

Slobodan Maldini: Paralelni svetovi, Večernje novosti, 18. novembar 2016.



Dnevnik zabluda

Paralelni svetovi

Piše Slobodan Maldini

Nedavno sam preko interneta prodao primerak svoje "Enciklopedije arhitekture" beogradskom bibliofilu. Kada sam mu odneo knjigu, pohvalio mi se da poseduje biblioteku od 60.000 knjiga, jednu od najvećih kod nas. Njen najvredniji deo su predratna izdanja, među kojima i mnoga veoma retka. Međutim, ovaj osamdesetogodišnjak mi se požalio da je ulažući ceo život u knjige izgubio veliku materijalnu vrednost. Jer, danas knjige nisu na ceni, a bibliofilske kolekcije mnogi procenjuju po vrednosti stare hartije. Sutradan sam sreo prijatelja, poznatog izdavača knjiga iz oblasti arhitekture i kulture. Požalio mi se da je, nervirajući se na nedavno održanom Sajmu knjiga, izgubio vid na jedno oko. Naime, ovogodišnji sajam pratila je opsežna akcija finansijske policije koja je zbog fiskalnih kasa zatvorila brojne sajamske štandove. Zbog toga, stotine malih izdavača završiće godinu sa rupama u budžetu, istrošivši se jer su zakupili sajamski prostor po astronomskim cenama, ne ostvarivši promet. I dok je Beogradski sajam - paralelni svet u odnosu na svet kulture - na grbači izdavača inkasirao milione evra za nekoliko dana trajanja ovog vašara kulture, mali izdavači su zabrinuti za svoju budućnost. Jer, samo onaj koji radi u izdavaštvu zna koliko je danas teško i skupo napraviti, prodati knjigu i povratiti uloženo, posebno u vreme kada tiraži broje svega par stotina primeraka.

Sigurno isplativa su ona izdanja u koja ulaže država. A u takvom, idealnom svetu izdavaštva, često nikoga nije briga za sadržaj onoga što se objavljuje. Tako je nedavno beogradski Arhitektonski fakultet objavio knjigu o ličnostima zaslužnim za razvoj nastave na fakultetu tokom proteklih 170 godina. U ovoj šturoj ali skupoj brošuri pojavljuju se i neki predstavnici drugog, paralelnog  sveta, koji ne pripada arhitekturi. Tu su objavljene biografije i  onih koji su upisali fakultet ali ga nisu studirali ili onih koji se ne bave arhitekturom, već su poznati u svetu panka, roka i drugih zanimanja.  Možda je dobro što su u knjizi prisutni poznati muzičari poput pokojne Margite Stefanović ili ostarelog pankera Predraga Vraneševića, iako oni nemaju veze sa nastavom na ovom fakultetu. Međutim, ono što smeta je što priređivači knjige pokušavaju da u svoj akademski svet uvedu vanakademske ličnosti koje su postale slavne upravo na otporu prema akademskim tokovima kulture. Svima je jasno da se tu radi o dva potpuno izdvojena, nespojiva, paralelna sveta. Sa jedne strane je svet onih koji "u nedostatku hleba jedu kolače" a sa druge je svet onih buntovnih, koji su često primorani da žive i bez hleba. Zbog toga, iznenađuje pojava "društvenih otpadnika" među akademskom elitom. Jer, oni koji danas veličaju sebe kroz svet Margite, nisu bili zainteresovani za njega kada je na primer, ona umirala u domu, na dnu društvene lestvice.



No comments:

Post a Comment