Dnevnik zabluda
Falsifikati
Piše Slobodan Maldini
U životu se svakodnevno susrećemo sa falsifikatima. U
umetnosti oni su česti, a umetnici u Srbiji sve više shvataju njihov
komercijalan značaj. Ideja iz koje se rađa umetničko delo javlja se jednom, a
original je nezamenljiv. U nedostatku većeg broja originala i sami autori rado prave
kopije, odnosno, falsifikuju sopstvena dela za koja postoji interesovanje na
tržištu. Jer, danas niko ne pridaje značaj razlici između originala i
falsifikata.
Ako analiziramo našu svakodnevicu, zapanjićemo se saznanjem
da živimo u stvarnosti koja obiluje falsifikatima. Čim ustanemo, obučemo ili
obujemo falsifikat nekog odevnog brenda. Mnogima je poznato da instant kafa
koju ujutro pijemo nije ni nalik onoj "pravoj", koju piju u Evropi.
Ona je loš falsifikat, namenjen srpskom tržištu. Kada kupimo u pekari
"bavarsku" kiflu, znamo da ona to nije, jer pekar nikada nije bio u
Bavarskoj niti je video pravu Bavarsku kiflu. Kada sednemo u automobil, svesni
smo da su servisirani delovi u njemu često falsifikati, ugrađeni kao
"zamenski", jer su jeftiniji.
Kad uključe računar, mnogi podižu "piratski" operativni sistem i rade
na "piratskim programima". Jer, kada bi na pr. arhitekti godišnje
obnavljali sve programe na kojima rade, trebalo bi da plate desetine hiljada
dolara, što je realno nemoguće. Domaća muzika koju slušamo često sadrži
falsifikate. Naši popularni pevači kopiraju tuđe hitove, a plaćaju kompozitorima
da ih prerade, pa i školovanim pevačima da ih otpevaju umesto njih. Za novac, nepismenim
starletama po porudžbini pišu bestselere iskusni književnici. Neukima,
doktorate izrađuju nezaposleni intelektualci. Prema svojim potrebama, neke
države različito interpretiraju i falsifikuju istorijske činjenice.
Ali, postoje i
perfidni falsifikati intelektualne svojine. Pre par godina pisao sam knjigu po
porudžbini Udruženja Arhitekata Srbije. Prikupio sam fotodokumentacionu građu o
svim dobitnicima Velike nagrade arhitekture koju dodeljuje ovo udruženje.
Intervjuisao sam laureate, fotografisao njihova dela na terenu i skenirao
projekte. Kada sam predao materijal predstavniku udruženja, on je pred
mene postavio uslov. Naime, da bi mi
platili za urađen posao, tražio je da se odreknem autorstva nad radom. Kao
razlog, naveo je konstataciju da sam "uvredio" Arhitektonski fakultet,
zbog čega ne mogu da budem isplaćen kao autor knjige(!) I zaista, setio sam se
da sam pre nekoliko godina, nakon završenog intervjuja za dnevne novine, na
pitanje za mišljenje o beogradskom Arhitektonskom fakultetu odgovorio da je
nastava na njemu na nivou srednje škole. Nisam pretpostavljao da će moj odgovor
biti shvaćen kao uvreda. Pošto sam se pod prinudom odrekao autorstva isplaćen
sam, a moje delo je potpisao meni nepoznat "autor", čime je ono postalo
u suštini - falsifikat. (Na slici: kesa za đubre Luj Viton)
No comments:
Post a Comment