Saturday 1 August 2015

Slobodan Maldini: Poslednji Mohikanac, Večernje novosti, 1. avgust 2015.



Dnevnik zabluda

Poslednji Mohikanac

Piše Slobodan Maldini

Farsa sa legendarnim hrastom starim više od 600 godina u selu Savinac kod Gornjeg Milanovca dobila je epilog. Ovo drvo - zapis, preko kojeg su projektanti trase autoputa Beograd - Južni Jadran ucrtali kolovoznu traku, posečeno je i odneto noću sa mesta na kojem je živelo vekovima, kao jedno od najstarijih živih bića u Srbiji. Po tradiciji i verovanju kod Srba, zapis je sveto drvo. Ono je tabu i veruje se da će svakoga ko se usudi da ga poseče ili ošteti, zadesiti velika nesreća. Obzirom na narodno verovanje, interesantno je pratiti kakva će biti budućnost deonice novog auto puta i onih koji su to drvo posekli.

Poput ovog hrasta, u srpskoj kulturi postoje ljudi - gromade, čije je delo nemerljivog značaja, ali su i sami doživeli sličnu sudbinu: da ih svojom zlobom saseku nerazumni ignoranti. Jedan od njih - poslednji Mohikanac - je Predrag Ristić, poznatiji kao Peđa Isus. I on je nedavno, u svojoj devetoj deceniji života, prošao kao ovo čuveno drvo. Umesto zahvalnosti za višedecenijski i potcenjen rad na mestu profesora za umetnost i konzervaciju  Akademije Srpske pravoslavne crkve, bez ikakvog obrazloženja uklonjen je sa tog mesta, a arhitektura je izbrisana iz programa studija. Ali, to je samo poslednja među brojnim životnim nedaćama koje su ga pogađale. Ovaj naš najznačajniji crkveni graditelj epohe poslednjih pola veka rastao je u roditeljskoj kući na Senjaku koja je posle rata konfiskovana i nikada nije vraćena. Još kao student, na arhitektonskom konkursu za bolnicu u Parizu dobio je prvu nagradu, ali kao sin "narodnog neprijatelja" nije mogao da dobije pasoš da otputuje i nagradu primi. Diplomirao je na projektu hrama, koji je međutim morao da prijavi kao koncertnu dvoranu. Zbog mršave građe dobio je nadimak Isus, koji ga prati do danas. Član grupe Mediala, učestvovao je na izložbama zajedno sa Šejkom, Glavurtićem, Đurićem. 1970-tih sarađivao je sa Bogdanom Bogdanovićem na većini njegovih spomenika, kada sam ga i ja upoznao. Iako je doktorirao u Gracu na rekonstrukciji Lepenskog vira, nije mu dozvoljeno da se ovom temom bavi i u Srbiji. To su loše radile povlašćene neznalice koje su, žudeći za svetskom slavom, upropastile ovo jedinstveno nalazište. Stvarajući izvan tokova savremene arhitekture, Peđa Isus se okrenuo crkvenom graditeljstvu, gde je podigao impozantan broj sakralnih građevina. Penziju zaslužnog umetnika nije dobio kao arhitekta, već kao muzičar - "drndafonista" (po sopstvenom instrumentu - "drndafonu").


Povodom osvećenja Ristićeve Crkve vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima kod čuvenog Međugorja, 8. avgusta Patrijarh srpski Irinej služiće svetu arhijerejsku liturgiju, na godišnjicu kada su na tim prostorima 1941. izvršeni zločini nad srpskom nejači, najmonstruozniji u ljudskoj istoriji. Ukoliko mu zdravlje dozvoli, tamo će se pojaviti i Peđa - Isus.

No comments:

Post a Comment