Saturday 25 April 2015

Slobodan Maldini: Umetnici i inženjeri, "Večernje novosti", 25. april 2015.




Dnevnik zabluda

Umetnici i inženjeri

Piše Slobodan Maldini

Arhitektura je ujedno umetnost i tehnička disciplina. Arhitekte umetnici okupljeni su u Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Arhitekte inženjeri su po pravilu članovi podsekcija projektanata i izvođača Inženjerske komore Srbije, koja im izdaje licence bez kojih ne mogu da se profesionalno bave svojim poslom. Generacije srpskih arhitekata smatraju sebe umetnicima, ujedno potpisujući se kao diplomirani inženjeri arhitekture. Ali, postoje i oni koji sebe ne smatraju umetnicima, kvalifikujući arhitekturu kao disciplinu izvan i iznad umetnosti. Da li su arhitekti inženjeri ili umetnici?

Povodom realizacije projekta Beograd na vodi, jedna naša projektantska kuća objavila je konkurs za prijem arhitekata koji će razrađivati izvođačke projekte za ovaj posao. Odaziv je bio mali. Razlog: jako mali broj mladih novopečenih arhitekata zna da radi svoj posao. To i ne čudi, jer ako samo pogledamo programe master studija arhitekture, videćemo da u njima sve manje ima arhitektonskih sadržaja a mnogo više onih koje bi mogli da nazovemo konceptom (ili umetnošću). Za razliku od inženjerskih nauka koje su egzaktne, na polju koncepta sve je dozvoljeno, jer mašta nema granica.

Razgovarao sam sa nekoliko novoproizvedenih "mastera" u arhitekturi. Nije me iznenadilo što ne znaju kako se vrše statički proračuni, izračunavanja toplotne zaštite ili temeljenja zgrada, mada su ovo uobičajena znanja nekadašnjih generacija arhitekata. Začudilo me je što imaju veoma slabo znanje na planu funkcionalnog projektovanja arhitektonskih objekata i što ne znaju da izrade malo komplikovaniji izvođački projekat. Ali, šta je tome uzrok?

Poznat je slučaj našeg poznatog arhitekte - teoretičara, koji je diplomirao na beogradskom Arhitektonskom fakultetu sa najnižom ocenom 6. Bio je to presedan nezapamćen u istoriji fakulteta. Međutim, bez obzira na to i zakon koji ne dozvoljava poslediplomske studije lošim diplomcima, on je potom i doktorirao. Danas u njegovoj biografiji na internetu piše: "najistaknutiji srpski istoričar arhitekture". Drugi poznati slučaj je profesorke beogradskog Arhitektonskog fakulteta za koju je utvrđeno da je plagirala svoj doktorat, zbog čega je "zamoljena" da ode. Umesto da vrati doktorsku titulu, zaposlila se na Odeljenju za arhitekturu u Novom Sadu, gde već deceniju vodi katedru i radi kao mentor mladim doktorantima. Do danas, "proizvela" je brojne generacije doktora arhitekture - umetnika ili inženjera, svejedno. Ovi slučajevi nisu usamljeni. Ako bi danas neko pokušao da napravi reviziju diploma i doktoratura, otvorio bi Pandorinu kutiju. U međuvremenu, možda je najlakše ostaviti arhitektima da po osećanju i sopstvenom izboru sebe smatraju za inženjere ili umetnike, u zavisnosti od situacije i potrebe. (Fotografija: Novi Batersi, S. Maldini).

No comments:

Post a Comment