Saturday 18 April 2015

Slobodan Maldini: Grad i kolaps, "Večernje novosti", 18. april 2015.





Dnevnik zabluda

Grad i kolaps

Piše Slobodan Maldini

U toku je realizacija projekta Beograd na vodi. Uporedo, odvija se kampanja protiv ovog urbanističkog razvojnog plana našeg glavnog grada. Možda je ovaj projekat za ekonomiste opravdan, ali je za urbaniste neprihvatljiv. Međutim,  pored poziva da se tu ništa ne gradi, arhitektonska struka do danas nije ponudila alternativno rešenje. Najbučniji protivnici Beograda na vodi tvrde da će budući gradski kvart izazvati opšti urbani haos. Ovi apokaliptičari tvrde da je saobraćajna mreža Beograda na vodi nedovoljna da primi novo opterećenje, a da će komunalna infrastruktura kolabirati povećanjem broja stanovnika na Savskom amfiteatru. Ali, da li su ove prognoze tačne i da li treba da se plašimo budućnosti Beograda?

Pogledajmo kako danas funkcionišu svetske metropole i gradovi zemalja koje su ekonomski neuporedivo razvijenije od Srbije. Prema statistikama, najopterećaniji su gradovi u Japanu, SAD i Zapadnoj Evropi. Njujorški Menhetn je svojevrsni  poslovni centar svetske elite (na slici) koji danas funkcioniše u urbanističkom i komunalnom pogledu besprekorno. Na njegovoj površini od 59 kv.km  živi 1,63 miliona stanovnika, odnosno, 27. 500 stanovnika po kvadratnom kilometru. Na ukupnoj površini Beograda na vodi od 1,77 kv.km živeće 40.000 stanovnika, što je gustina 22.600 stanovnika po kvadratnom kilometru. Na Menhetnu radi oko 2.100.000 radnika, među kojima 1.350.000 tu ne žive, već dolaze sa strane. Dnevno na ovom području boravi 2,9 miliona ljudi i oni funkcionišu bez problema. Svi oni godišnje tu potroše preko 70 milijardi dolara.

Železnička stanica Šinđuku u Tokiju je tokom 2007. godine imala rekordni dnevni prosečni promet od 3,64 miliona putnika i svo vreme funkcionisala je besprekorno. Londonska stanica Čapman džankšn dnevno primi oko 2.000 vozova, a tokom špica tuda prođe oko 180 vozova na sat, a stane 117. I ona funkcioniše bez problema. Stanica u dvomilionskoj Nagoji u Japanu dnevno primi  1,1 milion posetilaca koji se upute u taj grad, a u cirišku Glavnu stanicu stigne više od 2.700 vozova na dan. Njujorškim Bruklinskim mostom dnevno prođe oko 120.000 vozila i on ne predstavlja usko grlo čak ni u špicu. Beogradskim Brankovim mostom svaki dan prođe 90.000 vozila bez problema, a Gazela je projektovana za dnevni kapacitet od 200.000 vozila.

Beograd nema problem sa Savskim amfiteatrom. Pravi problem je u gradskim područjima pokrivenim planovima. Haos je u okruženju Hrama sv. Save, na potezu između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, Lekinom brdu, Mokrom lugu, Altini, Kaluđerici. Novobeogradske zelene površine i parkove otimaju građevinski preduzimači i tu grade tržne centre i solitere. Iako su za sva ova naselja odavno  izrađeni i usvojeni urbanistički planovi, na njima decenijama vlada opšti urbani kolaps i rasulo. A za to do danas još niko nije odgovarao.

No comments:

Post a Comment