Slobodan Maldini: Mikromuzeji, "Večernje novosti" 23. avgust 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

MIKROMUZEJI

Piše Slobodan Maldini

Danas u Beogradu ne radi nijedan značajan muzej. Narodni muzej još uvek čeka rekonstrukciju koja je prolongirana izradom novog projekta. Muzej savremene umetnosti je započeo rekonstrukciju, ali radovi stoje već nekoliko godina. Muzej grada Beograda, iako je dobio veliki prostor na novoj lokaciji u Nemanjinoj ulici, ne može da se useli, jer je zgrada neuslovna. Turisti koji dolaze u Beograd ne idu u muzeje, već borave na otvorenim prostorima Kalemegdanske tvrđave, Knez Mihajlove ulice ili se voze autobusima po gradu razgledajući fasade iz vozila u pokretu. Situacija sa muzejima je izuzetno složena i ozbiljna, a rešenje ovog problema je na dugom štapu.

Na sreću, kulturna istorija naše zemlje nije predstavljena samo u nacionalnim muzejskim zbirkama i arhivama. Postoji značajan broj pojedinaca - zaljubljenika koji su osetili potrebu da svoje zbirke, koje su sklupljali i stvarali decenijama, podele sa drugima. Oni to rade u malim privatnim muzejskim kolekcijama, tzv. "mikro muzejima". Ove male institucije često su jednako važne za našu kulturu poput onih velikih, nacionalnih i društveno priznatih i podržanih. Te kolekcije opstaju uprkos ekonomskoj krizi, kulturnoj oseci i opštem nerazumevanju društva za male privatne inicijative.

Za mikro muzeje nije bitna lokacija. Nasuprot  velikim državnim muzejskim institucijama, one se ne nalaze u centru prestonice, niti na turistički prestižnim lokacijama. One su naprosto nastale tamo gde je bilo najpogodnije mesto za njihov razvoj. Nabrojaću samo nekoliko naših mikro muzeja. Nedaleko od Beograda, u selu Boljevci, nalazi se etno muzej "Stajkova kuća", malo seosko domaćinstvo u kojem je Đorđe Milovanović- Stajkov sačuvao predmete značajne za etno kulturu Srba i Slovaka na našem tlu. U drugom selu u okolini prestonice, Pećincima, dugi niz godina postoji Muzej hleba, osnivača slikara Slobodana Jeremića. Muzej pčelarstva osnovala je porodica Živanović u Sremskim Karlovcima, a on je danas nezaobilazno mesto svih turista koji posete ovaj istorijski gradić. "Muzej magije Rosi" osnovao je i vodi na fruškogorskom Banstolu mađioničar Miroslav Vuković iz sela Maradik. Tu se nalazi najbogatija zbirka mađioničarskih trikova u ovom delu sveta. U zlatiborskom selu Zlakusa nalazi se najveća kolekcija keramike na Balkanu.

Pariski dizajner poreklom iz Beograda Milan Simić planira da u Beogradu osnuje Muzej bicikala. U napuštenom prostoru ispod Brankovog mosta (na slici) on želi da smesti vrednu kolekciju starih dvotočkaša, ali za to mu je potrebna podrška grada. Još jedan Beograđanin, umetnik Dragan Papić Dr. Agan decenijama u svojoj kući i dvorištu u centru čuva svoj izvanredan "Unutrašnji muzej". Najveća prepreka su mu gradski komunalci koji po prijavama suseda uporno pokušavaju da njegove eksponate odnesu, jer ih neupućeni smatraju za - đubre.