Slobodan Maldini: Poslednji jugoslovenski graditelj ("Večernje novosti", 19. jul 2014)

DNEVNIK ZABLUDA

POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI GRADITELJ

Piše Slobodan Maldini

Na tlu nekadašnje Jugoslavije radili su i razvijali se brojni umetnici. Svi oni zajedno ostavili su značajan trag na umetničkoj sceni regiona. Međutim, malo je onih koji su svojim stvaralaštvom podjednako zaveštali generacije u svim delovima naše nekadašnje zajednice. Među ovim stvaraocima izdvajaju se dvojica veličanstvenih umetnika, čija dela prevazilaze geografske i istorijsko - društvene okvire. Jer, oni su i danas podjednako poštovani u zapadnim i istočnim predelima bivše Jugoslavije.

Istaknuto mesto pripada jugoslovenskom autoru Ivanu Meštroviću. Vajar i arhitekta Mauzoleja na Avali, rođen je u Slavoniji, a detinjstvo je proveo u Otavicama, u Dalmaciji, odakle je otišao da studira u Beč, potom u Pariz. 1911. preselio se u Beograd, a zatim u Rim, gde je na Svetskoj izložbi primio nagradu za projekt monumenta "Vidovdanski hram", izloženog u Paviljonu Srbije. Po završetku Prvog svetskog rata živeo je u Zagrebu, a za vreme Drugog svetskog rata u Veneciji, Rimu i Švajcarskoj. Po okončanju rata odbio je da se vrati u komunističku Jugoslaviju i preselio se u SAD.

Drugi velikan zaslužuje epitet poslednjeg jugoslovenskog graditelja: Bogdan Bogdanović. Ovog vizionara i osobenjaka prvi put sreo sam pre oko 40 godina u njegovom profesorskom kabinetu - ateljeu koji se nalazio u podrumskim prostorijama zgrade Tehničkog fakulteta u Beogradu, neposredno iza prostorije sa ugljem. Putujući davnog leta po Africi zakasnio sam na upis na Arhitektonski fakultet i jedina prilika bila mi je da me profesor Bogdanović primi u svoj atelje. Od prvog susreta, moje druženje sa Protomajstorom trajalo je više od decenije, a duhovni odnos sa preminulim Učiteljem traje i danas.

Bogdan Bogdanović je možda poslednji istinski jugoslovenski graditelj. Naš najznačajniji stvaralac u oblasti memorijalne arhitekture, svoja dela ostavio je širom nekadašnje Jugoslavije: u Beogradu, Jasenovcu (Hrvatska), Prilepu (Makedonija), Mostaru (Bosna i Hercegovina), Kosovskoj Mitrovici, Popini (na slici). Ne postoji autor koji je ostavio sličan trag na području našeg regiona. Bogdanovićeva dela sadrže ogroman naboj duha i energije koju je on tokom života zračio i prenosio na generacije svojih učenika. Njegova zaostavština je jugoslovenskog a potom i međunarodnog značaja. Pisao je intenzivno knjige i izdavao ih u Srbiji i Hrvatskoj, a najviše izvan granica zemlje: u Austriji, Mađarskoj, Češkoj. Iako smatran za kulturnog stožera u Jugoslaviji, bojkotovan je od lokalnih beogradskih kolega i nekih profesora Arhitektonskog fakulteta. Revoltiran, napustio je članstvo u SANU. U periodu raspada Jugoslavije ušao je u sukob sa Slobodanom Miloševićem, nakon čega je primoran da napusti zemlju. Od 1993. živeo je sa suprugom u egzilu u Beču. Od Austrijske vlade dobio je nagradu za životno delo.