Saturday 5 July 2014

Slobodan Maldini: Palata Beogradske zadruge, "Večernje novosti", 5. jul 2014.




DNEVNIK ZABLUDA

Piše Slobodan Maldini

PALATA BEOGRADSKE ZADRUGE

Nedavno je rekonstruisana Palata Beogradske zadruge, jedna među najlepšim građevinama u Beogradu. Na svečanom otvaranju novouređene beogradske lepotice na izvanrednom trgu u Savamali  predstavljeni su planovi razvoja ovog dela grada. Brojni zvaničnici, pokrovitelji, zagovornici i skeptici, imali su priliku da vide ne delu početak opsežne rekonstrukcije za mnoge najlepšeg dela Savske obale. Iako je ovo samo jedna u nizu neophodnih rekonstrukcija starog urbanog Beograda, ona nas ohrabruje, istovemeno budeći u nama setu na poslednji deo reprezentativnog Beograda koji je decenijama ležao zapušten, prepušten propadanju.

Ova palata u Karađorđevoj ulici izgrađena je davne 1907. godine, kao delo dvojice velikana srpske arhitekture, Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića. Andra Stevanović (1859-1929), beogradsko dete, završio je 1881. godine Tehnički fakultet na beogradskoj Velikoj školi. 1883. upisao je arhitekturu na Tehničkoj visokoj školi u Berlinu (Šarlotenburg). Po diplomiranju i povratku u zemlju 1890. izabran je za profesora Tehničkog fakulteta u Beogradu. 1910. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije i dugo je bio sekretar njenog Umetničkog odeljenja. Nikola Nestorović (1868-1957), rodom iz Požarevca, studirao je arhitekturu takođe u Berlinu (Šarlotenburg). Nakon završetka studija 1896. vratio se u Beograd, gde je postao honorarni profesor Tehničkog fakulteta na predmetu Ornamentika svih stilova. 1953. godine izabran je za doživotnog počasnog predsednika Društva arhitekata Srbije.

Za projekat palate Beogradske zadruge nije bio raspisan konkurs, već je Luka Ćelović, predsednik ove najjače finansijske inbstitucije u Srbiji,  direktno pozvao Stevanovića i Nestorovića da urade projekat. Iz ove saradnje proizašlo je jedinstveno, izuzetno značajno delo u istoriji arhitekture Beograda. Zgrada je projektovana na principima akademizma, stila koji je bio tada najuticajniji među arhitektima. Simetrične osnove sa osovinom simetrije na duboko zasečenom uglu dve ulice, ova palata je projektovana pod uticajem Pariske izložbe iz 1900. godine, na kojoj je arhitektonski dekorativizam doživeo svoj vrhunac. Pored konstrukcije, Stevanović je projektovao fasadu i glavnu kupolu, dok je Nestorović, pored osnova, izradio projekte enterijera. Vajane ukrase izradio je likorezac Franja Valdman, slike na staklu R. Marković a fasadu od veštačkog kamena, prvu u Beogradu, Jozef Gara. Zajedno sa susednim hotelom "Bristol", to je prva zgrada u Srbiji podignuta na armiranobetonskim šipovima.

Ovo, možda najbolje ostvarenje beogradske arhitekture tog doba, oštećeno je u bombardovanjima 1941. i 1944. Proteklih nekoliko decenija teško je zapušteno, gotovo urušeno. Današnja restauracija uliva nadu da će ova palata i druga slična zdanja u beogradskoj Savamali dobiti novi život.

No comments:

Post a Comment