DNEVNIK ZABLUDA
REKE, EKOLOGIJA I ARHITEKTURA
Piše Slobodan Maldini
Kada se srpski kralj Uroš 1. Nemanjić oženio Jelenom
Anžujskom (sredinom 13. v.), svojoj nevesti je iskazao ljubav tako što je
zasadio jorgovane dolinom toka reke Ibar. Srbija je dobila Dolinu jorgovana
dugu oko 30 kilometara koja se prostire od Kraljeva prema jugu, sve do
srednjovekovnog grada Magliča . U čast Jelene Anžujske, početkom maja tu se
održavaju "Dani jorgovana", tokom kojih se posetiocima predstavljaju
lepote Ibra.
Zapadno od Ibra nalazi se dolina reke Lim. Iako izvanredne prirodne lepote, reka je dugo bila
deponija otpada. Ako biste zimi putovali dolinom Lima, pažnju bi vam privukli
milioni plastičnih kesa i drugog smeća zakačenog na granama drveća na obalama.
Ovakvo stanje trajalo je godinama.
Nedavno sam dobio
informaciju o akciji čišćenja smećem zatrpanog korita reke jednog našeg
planinskog mesta. Proteklih decenija rečno korito je punjeno otpadom,
sve do momenta dok reka nije promenila tok. Akciju čišćenja finansirala je Vlada prijateljske strane države. Dovežena je mehanizacija, angažovani su
radnici i volonteri. Za nekoliko dana iz zatrpanog korita reke izvađene su stotine
tona otpada: šut, stari šporeti, nameštaj i drugo smeće. Realizacijom ekološkog
programa reka je očišćena, njene obale su uređene a malo mesto je promenilo
svoj godinama zapuštan izgled. Nekoliko meseci nakon ove uspešne akcije, strana
država koja je finansirala čišćenje uputila je delegaciju svojih privrednika
kako bi im pokazala ne delu pozitivan primer nedavne realizacije ekološkog
projekta. Međutim, kada su došli na lice mesta, ugledali su stari prizor:
korito reke bilo je ponovo zatrpano smećem. Odmah nakon čišćenja, seljani su po
staroj navici nastavili da bacaju kabasto i drugo smeće u reku. Ovaj grubi
primer predstavlja samo jedan u nizu događanja na obalama naših reka.
Beograd je podignut
na dve najveće reke u regionu. Vodotokovi
su regulisani, a grad je utvrđen sigurnosnim nasipima. Pre nekoliko
nedelja, šetao sam uzvodno obalom Save. Sa zaprepašćenjem sam konstatovao
neverovatne nedavne građevinske promene u zelenom pojasu duž reke. Obale
beogradskih reka odnedavno doživljavaju svojevrstan urbanistički bum. One su
danas velika gradilišta. Budući da su vezovi za splavove odavno popunjeni, novi
talas gradnje zahvatio je priobalja. U kratkom roku sagrađen je prvi niz kuća
na obalama dužine oko 20 kilometara. Potom je izgrađen i drugi a u toku je "urbanizacija"
i trećeg niza stambenih kuća duž obale reke. Sva tri niza nalaze se u plavnom
pojasu, između obale i protivpoplavnog nasipa. Kuće su izgrađene čvrstim
materijalima, koje dovoze teški kamioni jedinom saobraćajnicom - vrhom nasipa. Zbog
prilaska građevinske mehanizacije, na pojednim mestima nasipi su privremeno
probijeni... Krajnje je vreme da se u ovo područje urbanističkog haosa uvede
red.
No comments:
Post a Comment