Slobodan Maldini: Odlazak velikana, "Večernje novosti", 10 maj 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

Piše Slobodan Maldini

ODLAZAK VELIKANA

Austrijski umetnik, arhitekta, dizajner, teoretičar i laureat Prickerove nagrade Hans Holajn preminuo je 24. aprila ove godine, dvadeset pet dana nakon što je proslavio svoj osamdeseti rođendan. Holajna, koji je posebno poznat po svojim projektima muzeja uključujući Frankfurtski muzej moderne umetnosti i Vulkaniju u Overnji (na slici), opisao je Ričard Mejer kao arhitektu čije su "revolucionarne ideje imale veliki uticaj na stavove dizajnera i arhitekata". Davne 1955.  Holajn je naveo da "moramo da oslobodimo arhitekturu od zgrada", a 1967. je ponovio tezu da "arhitekti moraju prestati da razmišljaju samo o zgradama."

Rano u svojoj karijeri, Holajn je izgradio reputaciju projektujući male objekte, uključujući prodavnicu svetiljki u Beču široku samo 4 metra. Bio je protagonista postmodernog stila u arhitekturi, koji je uključivao slobodno mešanje elemenata iz prošlosti sa futurističkim materijalima i dizajnom. U svom ranom manifestu 1963., Holajn je napisao: "forma ne sledi funkciju", čime se suprotstavio stogodišnjoj maksimi Luisa Salivena da "forma sledi funkciju". Na ovoj maksimi obrazovane su generacije arhitekata, uključujući Losa, Le Korbizjea, Gropijusa, Alta, van der Roea, Ritvelda. Nasuprot svojim prethodnicima, Holajn je verovao da su zbivanja u tehnologiji i na planu umetničkog izražavanja dovela do novog doba, kada je "čovek gospodar nad beskonačnim prostorom."

Iako je tokom 1950-tih i 1960-tih živeo u SAD, u ovoj zemlji imao je malo posla. 1972. dobio je prvu nagradu za relativno skroman projekat ulaza u metro stanicu u Minhenu. Projektovao je muzeje u Firenci, Kairu, Teheranu, kao i u blizini Dizeldorfa, gde je bio profesor od 1967. do 1976. Kasnije, vodio je Institut za dizajn na Akademiji primenjenih umetnosti u Beču i bio gostujući profesor na nekoliko univerziteta u SAD.

Imao sam veliku čast da izlažem zajedno sa Hansom Holajnom. Bilo je to na Pariskom bijenalu, najznačajnijoj svetskoj izložbi arhitekture, 1985. godine. Holajn je tada izlagao izvanredan projekat muzeja u Menhengladbahu. Zajedno sa Pajhlom i grupom Kop Himelblau bio je predstavnik austrijske grane evropskog postmodernizma, nasuprot italijanskoj, koju su predstavljali Rosi, Portogezi, Mendini. Postmodernizam američkog pravca na izložbi promovisao je Geri, japansku arhitekturu Ando, švajcarsku Bota, špansku Moneo. Mlada Hadidova tada nije imala realizovan objekat, već je predstavila svoje aksonometrije.

Odlaskom Holajna polako nestaje sa scene generacija koja je načinila najveći prevrat i promenu u arhitekturi u drugoj polovini 20. veka. Buntovan, beskompromisan, originalan postmodernistički izraz izneli su na svetsku scenu velikani tzv. "nove arhitekture" i "arhitekture nove estetike". Njihova dela nisu bila velika po proporcijama već po snazi ideja i arhitektonskog stava.