Dnevnik zabluda
Otimanje autorstva
Piše Slobodan Maldini
Na nedavno održanom javnom času na beogradskom Ušću,
umetnica performansa Marina Abramović predstavila je svoj Manifest. Već u
drugoj od sedamdeset pet njegovih tačaka ona poručuje da "umetnik ne sme
da krade ideje od drugih umetnika". Moguće da je umetnica svoj stav
izoštrila nakon tužbe njenog nekadašnjeg partnera Uvea Lajsiepena i presude po
kojoj je, zbog kršenja Ugovora o zajedničkim autorskim radovima, morala da mu
plati visoku odštetu.
Ni u arhitekturi stvari ne stoje bolje. Jedan prijatelj
arhitekta požalio mi se da je sa investitorom ugovorio dizajn hola jedne zgrade,
da bi mu naručilac, postepeno, za iste pare proširivao posao na još dve etaže u
holu i objekte okolo njega. Na
kraju, iskoristio je situaciju da, bez autorske naknade, prema dobijenom
projektu počne gradnju novog, istovetnog objekta.
Sada već davne
2005. pokušao sam da unesem red po temi autorstva i naplate dela u arhitekturi.
Nakon dve godine rada, objavio sam knjigu "Obračun honorara arhitekata,
inženjera, urbanista i prostornih planera", do danas najcelovitiju studiju
o autorstvu u arhitekturi kod nas. Ceo tiraž 1.000 primeraka ponudio sam
Inženjerskoj komori Srbije, po ceni troškova štampe i poklonio im deset knjiga.
Ponudio sam i besplatne obuke po toj temi. Nisu mi odgovorili na ponudu.
Ali, ubrzo sam saznao da je Inženjerska komora Srbije po višemilionskoj ceni ugovorila
sa Energoprojektom izradu sadržaja koji se nalazi u samo jednom od dvadeset
poglavlja moje knjige, delu koji se odnosi na stambenu arhitekturu. Naredne
godine, dobio sam poziv za promociju knjige "Obračun honorara u stambenoj
gradnji" koju je za potrebe Komore izradio Energoprojekt. Otišao sam. Videvši
već prvi slajd na prezentaciji Energoprojektove brošure, ostao sam bez daha. Na
njemu je pisalo: "Zahvaljujemo Slobodanu Maldiniju što smo koristili
njegov materijal"!? Zapanjeno sam shvatio da su na otimanju autorstva nad
mojim delom o zaštiti autorstva zaradili veliki novac drugi i to uz podršku
državne institucije osnovane radi zaštite autorskih prava!
Ali, postoji nešto još gore od otimanja autorstva. To su krađe
identiteta autora. Nedavno sam na internetu otkrio meni dotada nepoznato predstavljanje
mog arhitektonskog biroa na sajtu Daibau. Osnovan u Sloveniji, sa ograncima u
Austriji, Hrvatskoj i Srbiji, sadrži podatke o arhitektonskim biroima, nudeći u
njihovo ime usluge. Jedan detalj mi je privukao pažnju: pored naziva mog biroa
koji nosi moje ime i prezime, na ovom sajtu je objavljen meni nepoznat broj
mobilnog telefona. Odgovorio sam na poziv sa sajta i naručio arhitektonski
projekat od sebe samog. Za petnaestak minuta su me pozvali telefonom, zatražili
podatke o naručiocu i rekli da će me ubrzo kontaktirati u vezi porudžbine. Ni
desetak dana posle poziva nisu me zvali, a moju stranu na sajtu su - izbrisali.
Na slici: Uve Lajsiepen i Marina Abramović, foto: Jutjub
No comments:
Post a Comment