Dnevnik zabluda
Politika i urbanizam
Piše Slobodan Maldini
Urbana politika je skup mera i aktivnosti uređenja i
kontrole razvoja prostora. Nju sprovode države u nameri da prevaziđu
narastajuće probleme urbanizacije, ekološke degradacije, kulturno-istorijske
devastacije i unaprede kvalitet životne sredine. Toj nameri služe razvojni
planovi i planovi zaštite prostora, a radi postizanja ovog cilja neophodna je podrška
stručnjaka. Međutim, urbana politika često nije motor razvoja i zaštite prostora,
već je sredstvo u službi politike, a ne građana. U malim i nerazvijenim
društvima kakva je Srbija, ona lako postaje instrument vladanja i tada smo
suočeni sa brojnim problemima.
U Srbiji u kojoj je urbana politika još nerazvijena, prostorno planiranje se zloupotrebljava radi
interesa suprotnim interesima građana. Iz političkih namera, sve više nam nameću
urbanistička rešenja koja nemaju za cilj poboljšanje prostornih uslova za život
i rad, već su u funkciji širenja pogrešne slike o progresu. Proteklih decenija
Srbija je doživela urbanističku ekspanziju. Ali, umesto kontrolisana i
usklađena sa potrebama i unapređenjem humanosti života, ova haotična gradnja
velikih razmera ima političke ciljeve. Uz isključenje stručne javnosti,
protivno upozorenjima urbanista, Beograd je danas gradilište u kojem se brine pre
o interesima stranih kompanija, Arapa, Jevreja i lokalnih moćnika, nego o
interesima njegovih stanovnika. Strateški najznačajniju poziciju u Evropi -
uliv Save u Dunav zauzeli su stranci, koji tu grade simbol svoje moći i
prisustva ovekovečen u arhitekturi. U ovoj trci da zauzmu pozicije, u plavnom
terenu Beograda na vodi Arapi grade Kulu Beograd, najavljenu kao "najvišu
u Srbiji", koju pokušavaju da nadvise Jevreji kulom Belgrejd skajlajn na
brdu iznad. Radi se o prevlasti na ovom prostoru, uticaju, snazi kapitala. A
sve to plaća narod Srbije.
Svoje meteorske uspone mnogi političari duguju urbanizmu,
jer znaju da je građevinarstvo simbol razvoja. Kranovi i gradilišta predstavljaju
sliku progresa i prosperiteta. Međutim, malo je njih koji arhitekturu i
urbanizam ne gledaju kao puko nametanje moći, već prvenstveno kao sredstvo podizanja
kvaliteta života građana, unapređenja životne sredine i zaštite kulturnog
nasleđa. Na ideji razvoja grada prema potrebama stanovništva poznatoj pod
sloganom "grin end klin" (zeleni i čisti) profilisali su se mnogi
političari u razvijenim zemljama. Onaj ko u političkom programu ima izgradnju
zelenih i čistih gradova i podizanje nivoa kvaliteta života, uvek ima podršku
građana. Nažalost, u Srbiji pojam "zelenog i čistog" često je
nedostižan, a umesto njega prisutan je opis "sivo i zabetonirano",
što je još uvek "dobitna kombinacija" u stvaranju svesti u narodu o
naglom urbanom razvoju, bez obzira na stvarne potrebe za zaštitom humanih,
ekoloških i kulturnih vrednosti urbanih prostora.
Na
fotografiji: Kula Beograd i kule Belgrejd skajlajn, foto: lična arhiva
No comments:
Post a Comment