Dnevnik zabluda
Flamenko i kazačok
Piše Slobodan Maldini
Francusko-američki arhitekt Bernard Čumi svojevremeno je izrekao
poslovicu koja je najavila novo doba arhitekture osamdesetih: "Prvo
pravilo arhitekture je kršenje pravila". To načelo je i danas prisutno u
srpskoj arhitekturi, nažalost u potpuno drugom kontekstu. Jer, kod nas se zakoni
redovno krše, ali posledica toga nije postizanje originalne arhitekture, već nastanak
opšteg urbanog haosa. Opštepoznato je da svakoj arhitektonskoj i skulptorskoj
intervenciji u gradskom prostoru prethodi izrada urbanističkog plana. Nasuprot,
kod nas se prvo radi skulptura, pa se naknadno ona "opravdava" konkursom
za urbanistički plan.
Za Savski trg u Beogradu prethodno je u Rusiji naručena
izrada megalomanskog, preskupog spomenika Stefanu Nemanji, pa je naknadno, kada
je njegova realizacija već bila u toku, organizovan anonimni konkurs za
urbanističko rešenje prostora u koji isti treba postaviti. Za predsednika
žirija postavljen je neupućeni Slovenac Janez Koželj, za kojeg slovenačke
kolege kažu da je "napravio dve i po kuće, a najznačajnija stvar mu je
vijadukt na autoputu Ljubljana-Kopar". Konkurs je doživeo fijasko, ma kako
ga na izložbi nagrađenih radova predstavili organizatori gostu gradonačelniku Ljubljane
Zoranu Jankoviću, jer su imena prvonagrađenog tima iz Španije nedopustivo "procurila"
čak 8 dana pre objave. Ali, Španci ni formalno ne ispunjavaju konkursne uslove.
Nisu dostavili neophodne izglede ni preseke, a u planu su postavili spomenik
Stefanu Nemanji na mesto koje nije predviđeno za to, što je ozbiljna zamerka i
postavlja pitanje poništenja konkursa. U njihovom projektu nalazi se stara
skulptura Stefana sa krstom u ruci, a ne konkursom tražena nova, sa mačem.
Fasadu spomenika kulture Železničke stanice nedopustivo su zabetonirali bezidejnom
"platformom za održavanje političkih skupova". Na trgu su posadili
lavandu, karakterističnu za Španiju, ali ne i Srbiju. Međutim, posebno iznenađuje
da su Španci projektovali trg sa spomenikom visine 11,25 m, dok je visina
spomenika koji se izrađuje u Rusiji čak dvostruko veća: 22,80 m, veličine
osmospratnice! Projekat Španaca jasno ukazuje da treba smanjiti taj megalomanski
i preskupi spomenik i prilagoditi ga ljudskoj i meri projektovanog trga. Da je urbanizam prethodio izradi
spomenika, on nikada ne bi imao izlišne gigantske dimenzije!
Na centralnom
beogradskom trgu u toku su našem narodu dobro poznate igre: flamenko, kazačok, trbušni
ples, pa i slovenačka polka, ali ne i srpski moravac. Zbog pohlepe aktera u
konkursu i nekompetentnosti moćnika i Udruženja arhitekata Srbije koje igra po
muzici koja svira, biće to još jedan primer naše ekstremne gluposti, zbog koje
nismo sposobni da sami podignemo spomenik i trg ni osnivaču Srbije Stefanu
Nemanji, već će to učiniti Španci i Rusi, preko Slovenaca i Arapa, na njima
poznat način.
Na slici: Različite
veličine spomenika u projektu Španaca (levo) i ruskog vajara (desno), lična
arhiva
No comments:
Post a Comment