Friday 10 February 2017

Arhitektura podzemlja, Večernje novosti, 10. februar 2017.



Dnevnik zabluda

Arhitektura podzemlja

Piše Slobodan Maldini

Posle konkursa za Beogradsku filharmoniju pomislio sam da je arhitektura u Srbiji dostigla dno, a onda sam pogledao prvonagrađeni konkursni rad za Beogradsku galeriju na Kosančićevom vencu i video da je pad naše arhitekture dublji. Na konkursu za zgradu Beogradske filharmonije prvonagrađeni rad ima neverovatnu sličnost sa operom u Oslu, ali je poraznije što je u parku palate "Srbija" - području zaštićenog kulturnog dobra - "proturen" projekat četiri kule stambeno-poslovnog centra sumanute visine i površine. Međutim, još dalje je otišao prvonagrađeni rad na konkursu za Beogradsku galeriju na Kosančićevom vencu, takođe području pod zaštitom kao kulturno dobro od velikog značaja. Autor je svoj projekat proširio na parcelu koja nije predmet konkursa, što predstavlja zakonom nedozvoljenu i svuda u svetu sankcionisanu bespravnu gradnju. Istovremeno, on je zauzeo dubinu podzemlja do te mere da je svojim novim objektom ušao u podzemni  lagum koji je tuđe privatno vlasništvo. U pravu, to se zove bespravno zaposedanje tuđe imovine. Kod neukog i nedovoljno kompetentnog konkursnog žirija, to je prvonagrađeno arhitektonsko rešenje.  

Međutim, da u "podzemlju" nije sve baš uvek toliko crno, pokazuje jedna svetla tačka naše arhitektonske struke. Radi se o nedavno objavljenoj knjizi "Arhitektura podzemlja" poznate arhitektkinje Mirjane Lukić.  Za razliku od ružne prakse arhitekture podzemlja koja je vidljiva na konkursu za Beogradsku galeriju, ova knjiga nam predstavlja rešenja podzemne izgradnje velikih gradova današnjice i daje smernice za planiranje i rekonstrukciju savremenih urbanističkih struktura. Kroz analizu mogućnosti podzemne izgradnje, knjiga usmerava razvoj naše prestonice prema ostvarenju ekoloških ciljeva i postavlja standarde očuvanja našeg istorijskog kulturnog arhitektonskog blaga. U knjizi Lukićeva analizira podzemnu gradnju kroz istoriju Beograda: podzemnu makrostrukturu, podzemne pešačke prolaze, podzemnu arhitekturu Beograda uz železničku stanicu "Vukov spomenik".

Mirjana Lukić (r. 1942) je arhitektkinja čija reč nosi snagu autoriteta. Pariski student, radila je u ateljeu sa velikanima francuske i svetske arhitekture. U Beogradu je izradila nekoliko zapaženih urbanističkih planova, a na temi podzemne arhitekture je doktorirala. Bilo bi dobro da naši arhitekti, bilo članovi žirija, urbanističkih komisija, ili autori, pročitaju ovu izuzetno korisnu knjigu. Jer, u njoj su predstavljena urbanistička rešenja koja zadovoljavaju potrebu nedostatka prostora a istovremeno čuvaju kulturno nasleđe. Da je autor prvonagrađenog rada na konkursu za Beogradsku galeriju više pažnje posvetio temi o kojoj piše Mirjana Lukić, verovatno ne bi izradio rešenje podzemne arhitekture koje predstavlja lošu, neplansku gradnju na zakonom zaštićenom području kulturnog dobra.


(Na slici: Beogradska galerija, prvonagrađen rad, B. Redžić)

No comments:

Post a Comment