Dnevnik zabulda
Plagijarizam
Piše Slobodan Maldini
U našoj savremenoj kulturi sve češće se susrećemo sa
plagijarizmom. Ovaj vid sklonosti krađi ideja i nedopuštenom prisvajanju tuđe
duhovne svojine često je prisutan na našoj kulturnoj sceni. Plagiraju se
književni i drugi tekstovi, preuzimaju se tuđe ideje na polju dizajna i
arhitekture, sve do bukvalnog prepisivanja delova ili celokupnih tekstova
doktorskih disertacija i drugih naučnih radova. Iako tek odnedavno učestalo pronalazimo
kritike koje se odnose na plagijarizam, on ima svoju dugu istoriju kod nas.
Još početkom dvehiljaditih, nakon smene vlasti, nekolicina
političara na visokim položajima privukli su pažnju javnosti kada su skoro
preko noći postali doktori nauka, iako
do tada nisu bili poznati po svojim naučnim radovima, niti su bili akademski
visoko rangirani stručnjaci. Petnaest godina kasnije, po ovom pitanju nije se
mnogo promenilo. I danas su neki predstavnici vlasti suočeni sa kritikama zbog prisutnog
plagijarizma u njihovim ekspresno dobijenim akademskim doktorskim zvanjima.
Međutim, plagijarizam mnogo češće srećemo na polju umetnosti, a posebno u
arhitekturi. Poznat je slučaj profesorke beogradskog Arhitektonskog fakulteta
koja je zbog plagijarizma u doktorskoj disertaciji bila primorana da ode u
drugu akademsku sredinu, u Novi Sad. Ali, pored naučnih i drugih radova,
plagijarizam je sveprisutan u arhitektonskom projektovanju, a kopije poznatih
arhitektonskih projekata moguće je videti skoro na svakom arhitektonskom
konkursu. Pomenuću samo neke među njima.
Na najznačajnijem arhitektonskom konkursu u našoj novijoj
istoriji, projektu Centra za promociju nauke u Beogradu, 2010. je nagrađen projekat Austrijskog arhitekte Volfganga Čaperela.
Ovaj rad plagira opštepoznati koncept Šarp centra u Torontu (na slici),
građevine uzdignute na kosim stubovima britanskog arhitekte Vila Alsopa, koji
je 2004. dobio najviša svetska priznanja. Na istom konkursu, slovenački tim
Sadar-Vuga plagirao je projekat grupe Fluid Moušns arhitekti iz Irana za zgradu
sinepleksa u Teheranu. Na konkursu za beogradski tipizirani kiosk 2011. pojavio
se rad arhitekata Miloša Radoičića i Aleksandre Đukić koji je plagijat projekta
kioska u Londonu britanskog arhitekteTomasa Hetervika. Na konkursu za pijacu
"Senjak" idejno rešenje biroa PC Art plagira detalje projekta
njujorškog Haj lajn parka, autora Džejmsa Kornera i tima Diler Skofidio +
Renfro. Na konkursu "100 hotela širom Srbije" 2008. prvonagrađeni tim
u sastavu: Jeftić, Sabolović i Kaćanski plagirali su projekat Sociopolis 2 u
Valensiji španskog arhitektonskog biroa ACTAR. Na nedavno završenom konkursu za
Memorijalni centar Donja Gradina u Republici Srpskoj drugonagrađen je rad
arhitektonskog biroa Polis iz Banja Luke, koji je izrađen prema ideji projekta Muzeja
u Dandiju, norveške arhitektonske grupe Snoheta iz 2010.
No comments:
Post a Comment