Slobodan Maldini: Ideologija i umetnost, Večernje novosti 26. decembar 2015.

Dnevnik zabluda

Ideologija i umetnost

Piše Slobodan Maldini

Umetnost i ideologija če često prepliću. Umetnici koji su živeli u vremenu i društvu u kojem je ideologija bila dominantna, stvarali su pod njenim uticajem. Veza umetnosti i ideologije u velikom broju slučajeva uticala je na biografije stvaralaca, a životni putevi umetnika koji su stvarali u doba u kojem je ideologija bila osnov, često su imali nepredviđen kraj. Opisaću sudbine trojice naših ideološki različitih umetnika.

Slikar i grafičar, Đorđe Andrejević Kun (1904-1964), sin grafičkog majstora iz Vroclava, završio je štamparski zanat u Beogradu, nakon čega je nastavio da uči slikarstvo. Bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe. 1945. radi kao šef odseka za umetnost u Ministarstvu prosvete, a od 1950. je član SANU.

Slikar, likovni kritičar i arhitekta Branko Popović (1882-1944) završio je Tehnički fakultet u Beogradu. Studirao je slikarstvo u Minhenu i Parizu. Izlagao je na izložbama u Parizu, Londonu, Veneciji. Kao učesnik u Balkanskim ratovina ranjen je kod Kumanova, a za hrabrost u Prvom svetskom ratu dobio je francuski orden Legije časti. Zagovornik demokratije, 1941. učestvovao je u izradi "Srpskog civilnog plana" sa srpskim intelektualcima (Čajkanovićem, S. Stefanovićem i dr.). Iste godine biva zatvoren u logor na Banjici. Uspeo je da se izvuče i vrati na funkciju dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Srećan i ozaren zato što je dočekao oslobodioce, na dan ulaska partizana u Beograd 1944. Popović je uhapšen od nove vlasti. Prema jednom svedočenju, islednik je počeo da vređa Branka, koji je zbog toga ustao i udario mu šamar. Islednik je zatim izvadio pištolj i ubio ga. Popovićevima je konfiskovana kuća u Knez Mihailovoj 24, a supruga sa decom je izbačena na ulicu. U kuću se odmah uselio Brankov dugogodišnji "prijatelj" Đorđe Andrejević Kun. U novom stanu, Kun je priredio prijem za tada ugledne slikare, na kojem se pohvalio da "piju iz čaša Branka Popovića".

Desimir Žižović Buin (1920-1966), samouki slikar i strip crtač, završio je četiri razreda škole. U vreme Drugog svetskog rata bio je pripadnik kraljevske otadžbinsk vojske, gde je ilustrovao listove "Mladi Ravnogorac" i "Ravnogorski borac". Kada su ga partizani zarobili, navodno, streljanja ga je pomilovao Đorđe Andrejević Kun. Posle oslobođenja, 1944. Buin je u Kunovoj radionici izrađivao portrete Tita i Staljina. Autor je edicije "Mirko i Slavko", stripa o dečacima- partizanima koji se bore protiv "naivnih i glupih Nemaca" (na slici). Sa 200.000 štampanih primeraka po jednoj epizodi, bio je to najtiražniji strip u Jugoslaviji. U ovom kultnom komunističkom blokbasteru partizani su pobili više Nemaca nego što ih je kročilo u našu zemlju, ali nisu ubili nijednog četnika. Sam Buin je izjavio da su "Mirko i Slavko" nastali po uzoru na grafike Đorđa Andrejevića - Kuna.