Saturday 19 December 2015

Slobodan Maldini: Anatomija urbanizma




Dnevnik zabluda

Anatomija urbanizma

Piše Slobodan Maldini

Institucija konkursa u arhitektonskom i urbanističkom projektovanju kod nas je zaboravljena. Ne sećam se kada je poslednji put bio objavljen neki urbanistički konkurs. Gradovi u Srbiji se razvijaju na osnovu urbanističkih planova koje donose državne institucije, bez konkursa i učešća strukovnih organizacija. Pritom, ne postoje alternativna rešenja na osnovu kojih bi bilo moguće izvršiti analizu kvaliteta izrađenih urbanističkih planova. Nekada su organizovani konkursi za projektovanje svakog pojedinačnog bloka na Novom Beogradu. Danas, na projekte utiču investitori, namećući svoj interes ispred društvenog. Ali, kakva je anatomija stanja u našem urbanizmu?

Ako analiziramo proces urbanističkog planiranja kod nas, uočavamo karakteristike koje odvajaju praksu planiranja od potreba društva. Nije nepoznato da je urbanističko planiranje kod nas u suštini realizacija interesa pojedinaca i grupa investitora, a da malo ima veze sa stvarnim potrebama stanovnika. Počev od izrade generalnih planova, sve do planova detaljne regulacije, jasno je da oni ne zastupaju interese građana. Generalni urbanistički planovi se ne sprovode po principu potrebe razvoja gradova, već po logici kapitala investitora. U cilju sprovođenja te logike, ograničavaju se pojedine zone gradnje i njihovo moguće širenje, dok se u drugim zonama predviđaju objekti neumereno velike površine i spratnosti. Cilj takvog planiranja je špekulisanje građevinskim zemljištem u svrhu ostvarenja povoljne poslovne situacije za račun preduzimača. Prilikom izrade regulacionih planova, u njima sve manje učestvuju građani, ali su istovremeno u tom procesu redovni "savetodavci" investitori, koji se pojavljuju u urbanističkim zavodima gde sufinansiraju izradu planova. Naravno, to im omogućuje da povećaju vrednost zemljišta čiji su vlasnici ili potencijalni kupci i tako ostvare visok profit.


Urbanističko planiranje naših gradova odavno nije rukovođeno razvojem, već isključivo interesom preduzimača, a zatim i ličnim interesom onih koji odlučuju u tom procesu. Tu nema mesta za urbanistička pravila, već se radi isključivo o novcu. Da ne spominjem anatomiju kapitala onih koji proteklih decenija ulažu u gradnju kod nas. Do danas, još niko nije izvršio analizu naše novoizgrađene urbane strukture na način da je evidentirao hiljade "legalnih" objekata na kojima su premašena urbanistička ograničenja po spratnosti i površini. Ova analiza dovela bi do iznenađujućeg zaključka: da su urbanistička ograničenja u većini premašivali određeni investitori i arhitekti i da im je to dozvoljavano. Daljom analizom, utvrdila bi se njihova veza sa: vladajućim gradskim strukturama, komisijama za urbanizam i dr. Posebne veze oni imaju sa pojedinim političkim strankama, sve do pripadnosti uticajnim grupama moćnika koje ne priznaju urbanistička pravila. 

No comments:

Post a Comment