Saturday 18 July 2015

Slobodan Maldini: Pogrešne odluke, Večernje novosti, 18. jul 2015.



Dnevnik zabluda

Pogrešne odluke

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je najavljeno odustajanje od izgradnje Centra za promociju nauke na Novom Beogradu, jer je projekat finansijski neodrživ i iza njega država ne može da stane. Da podsetim: Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine kao deo strateškog programa razvoja Srbije. Zahvaljujući finansijskom sporazumu sa Evroposkom investicionom bankom, obezbeđena su sredstva za realizaciju projekta izgradnje centra u Bloku 39 na Novom Beogradu, a 2010. godine raspisan je Međunarodni konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja. Konkurs su sufinansirali arhitekti koji su u njemu učestvovali - njih 232, ukupno uplativši kotizaciju oko 50.000 evra, odnosno 50% nagradnog fonda. Investiciona vrednost centra u vreme raspisivanja konkursa bila je 10 miliona evra, a izgradnja je trebalo da počne već naredne godine. Ali, kako je od 2010. do danas, potrebnih 10 miliona evra naraslo na 65 miliona, a pre gradnje ni u šta već potrošeno 2 miliona evra i projekat doveden do propasti?

Kao i mnogi, 2010. bio sam neprijatno iznenađen odlukom žirija da na konkursu dodeli prvu nagradu projektu austrijskog arhitekte Volfganga Čeperela. Od pristiglih, bilo je to nesumnjivo najnemogućije, iracionalno, teško izvodljivo rešenje. Nefunkcionalan, konstruktivno loš, tehnološki neodrživ, Čeperelov projekat je predvideo da zgrada Centra bude izgrađena na stubovima na visini 20m, tj. nivou krova šestospratnice. Taj koncept, očigledno rezultat hira austrijskog arhitekte i svojevrsnog ironičnog podmetanja kukavičjeg jajeta, nije zasnovan na principima logike, nepotreban je, preskup, nebulozan. Naravno, prvobitno obezbeđena sredstva nisu bila dovoljna ni za temelje ovakve građevine. Takav objekat sigurno ne bi dobio zeleno svetlo urbanista u Austriji, niti drugde u Zapadnoj Evropi. Nažalost, zaslepljenom konkursnom žiriju pažnju su privukle efektne računarom napravljene slike, a funkcija, isplativost i bilo kakva realnost nije ga interesovala. I zbog toga, žiri snosi punu odgovornost za propast projekta.


Kao jednom od učesnika, poznati su mi uslovi konkursa. U skladu sa njima i moj projekat bio je u grupi ekonomski i ekološki samoodrživih, skromnih, racionalizovanih i jeftinih. Projektovan je shodno investicionoj vrednosti 10 miliona evra, koliko je na pr. 2009. koštao Avalski toranj, što je neuporedivo sa danas potrebnih 65 miliona za izgradnju Centra. Da li je sve izgubljeno? Nije. Pozivam manje ali preduzimljive opštine u Srbiji, na pr. Jagodinu, Staru Pazovu, Čajetinu, da iskoriste svoje napuštene građevinske kapacitete i u njih smeste Centar za promociju nauke. Siguran sam da je moguće za 10 miliona evra, prema realnom projektu izgraditi Centar uz pomoć sponzora i da će investicija brzo biti isplaćena. Jer, ovaj projekat je dugoročno visoko isplativ, a ovakva prilika se ne propušta.

No comments:

Post a Comment