Dnevnik zabluda
Pogrešne odluke
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je najavljeno odustajanje od izgradnje Centra za
promociju nauke na Novom Beogradu, jer je projekat finansijski neodrživ i iza
njega država ne može da stane. Da podsetim: Centar za promociju nauke osnovan
je 2010. godine kao deo strateškog programa razvoja Srbije. Zahvaljujući
finansijskom sporazumu sa Evroposkom investicionom bankom, obezbeđena su
sredstva za realizaciju projekta izgradnje centra u Bloku 39 na Novom Beogradu,
a 2010. godine raspisan je Međunarodni konkurs za izradu idejnog
arhitektonsko-urbanističkog rešenja. Konkurs su sufinansirali arhitekti koji su
u njemu učestvovali - njih 232, ukupno uplativši kotizaciju oko 50.000 evra,
odnosno 50% nagradnog fonda. Investiciona vrednost centra u vreme raspisivanja
konkursa bila je 10 miliona evra, a izgradnja je trebalo da počne već naredne
godine. Ali, kako je od 2010. do danas, potrebnih 10 miliona evra naraslo na 65
miliona, a pre gradnje ni u šta već potrošeno 2 miliona evra i projekat doveden
do propasti?
Kao i mnogi, 2010. bio sam neprijatno iznenađen odlukom
žirija da na konkursu dodeli prvu nagradu projektu austrijskog arhitekte
Volfganga Čeperela. Od pristiglih, bilo je to nesumnjivo najnemogućije, iracionalno,
teško izvodljivo rešenje. Nefunkcionalan, konstruktivno loš, tehnološki
neodrživ, Čeperelov projekat je predvideo da zgrada Centra bude izgrađena na stubovima
na visini 20m, tj. nivou krova šestospratnice. Taj koncept, očigledno rezultat
hira austrijskog arhitekte i svojevrsnog ironičnog podmetanja kukavičjeg jajeta,
nije zasnovan na principima logike, nepotreban je, preskup, nebulozan. Naravno,
prvobitno obezbeđena sredstva nisu bila dovoljna ni za temelje ovakve
građevine. Takav objekat sigurno ne bi dobio zeleno svetlo urbanista u
Austriji, niti drugde u Zapadnoj Evropi. Nažalost, zaslepljenom konkursnom žiriju
pažnju su privukle efektne računarom napravljene slike, a funkcija, isplativost
i bilo kakva realnost nije ga interesovala. I zbog toga, žiri snosi punu odgovornost za propast projekta.
Kao jednom od
učesnika, poznati su mi uslovi konkursa. U skladu sa njima i moj projekat bio je
u grupi ekonomski i ekološki samoodrživih, skromnih, racionalizovanih i jeftinih.
Projektovan je shodno investicionoj vrednosti 10 miliona evra, koliko je na pr.
2009. koštao Avalski toranj, što je neuporedivo sa danas potrebnih 65 miliona
za izgradnju Centra. Da li je sve izgubljeno? Nije. Pozivam manje ali preduzimljive
opštine u Srbiji, na pr. Jagodinu, Staru Pazovu, Čajetinu, da iskoriste svoje napuštene
građevinske kapacitete i u njih smeste Centar za promociju nauke. Siguran sam
da je moguće za 10 miliona evra, prema realnom projektu izgraditi Centar uz
pomoć sponzora i da će investicija brzo biti isplaćena. Jer, ovaj projekat je
dugoročno visoko isplativ, a ovakva prilika se ne propušta.
No comments:
Post a Comment