Saturday 28 March 2015

Slobodan Maldini: Arhitektonski konkursi, "Večernje novosti", 28. mart 2015.





Dnevnik zabluda

Arhitektonski konkursi

Piše Slobodan Maldini

Arhitektonski projektantski konkursi su vrsta konkurencije u kojima organizacije ili dražave koje planiraju da izgrade nove zgrade ili komplekse pozivaju arhitekte da pošalju svoje predloge. Pobednički projekat bira nezavisna komisija stručnjaka arhitekata i predstavnika državne uprave. Konkursi se danas u svetu organizuju za generisanje novih ideja u arhitekturi, za stimulisanje javne debate povodom planirane izgranje, da se ostvari publicitet za novi arhitektonski projekat ili da se širem krugu arhitekata da mogućnost javnog izlaganja svojih ideja. U mnogim zemljama arhitektonski konkursi su zakonska obaveza za investitore.

Istorija arhitektonskih konkursa stara je više od 2000 godina. Izgradnja atinskog Akropolja bila je rezultat opsežnog takmičenja među graditeljima. Mnoge srednjovekovne katedrale u evropskim zemljama sagrađene su nakon sprovedenih nadmetanja na kojima su učestvovali poznati neimari. U doba renesanse, kroz ovaj oblik takmičenja prošle su gradnje svih značajnijih crkava. Poznati su konkursi za ukrašavanje ulaznih vrata na firentinskom Baptisterijumu ili za izradu plana bazilike Sv. Petra u Rimu. Arhitektonski konkursi su anonimni, što daje učesnicima mogućnost ravnopravnog učestvovanja na takmičenju, bez obzira na svoje ime, stručne reference ili reputaciju. Aktuelni konkurs za tri centralna trga u Beogradu (na slici) jedan je među retkima kod nas.

Iako duge istorije i potvrđene prednosti nad drugim oblicima odlučivanja, nije jasno zbog čega je danas u Srbiji institucija arhitektonskog konkursa zaboravljena. Ovakva nadmetanja raspisuju se kod nas za objekte bez značaja, sa simbolično malim nagradama. Kapitalni projekti, koji najviše utiču na promene urbanističke strukture u našim gradovima, najčešće se grade bez raspisanog konkursa. U tim slučajevima, realizuju se loše arhitektonske zamisli neukih autora. Donošenje odluke bez procedure konkursa ima brojne nedostatke, među kojima su: nepostojanje provere datog predloga, dublje analize, ni alternative prilikom izbora projekta namenjenog realizaciji. Arhitektonske i urbanističke projekte nastale bez konkurencije usvaja uski krug onih koji odlučuju o budućnosti naših gradova, a nisu stručni za donošenje tih odluka. Gubitkom institucije arhitektonskog konkursa, naša arhitektura izgubila je osnovno sredstvo vrednovanja arhitektonskih predloga, a struka je na najgrublji način isključena iz procesa donošenja bitnih - strateških rešenja planiranja i gradnje. Te odluke preuzeli su investitori. Ali, današnji  tzv. investitori u Srbiji su neupućeni. Pretpostavljajući brzu zaradu, oni se bave poslom o kojem ne znaju ništa. Štaviše, u "biznis"  izgradnje koji, pored znanja zahteva i ulaganje velikog kapitala, oni ulaze bez dinara, znajući da će njihove pogrešne poslovne poteze platiti građani.

No comments:

Post a Comment