Saturday 13 December 2014

Slobodan Maldini: Bioskopi, "Večernje novosti", 13. decembar 2014.




Dnevnik zabluda
Bioskopi
Piše Slobodan Maldini

Nedavno je grupa mladih ljubitelja filma "okupirala" napušteni i oronuli beogradski bioskop "Zvezda". Njihov cilj bio je da skrenu pažnju javnosti na izuzetno loše stanje u domaćim bioskopima. Ovim činom pokrenuli su lavinu koja je sobom povukla mnoga pitanja vezano za prošlost i stanje u srpskoj kinematografiji, posebno za stanje zapuštenih bioskopskih sala. Vrlo brzo, akciju je podržao veliki broj ljubitelja sedme umetnosti. Posebno su je podržali oni koji još uvek veruju da su u našem društvu moguće sistemske promene na osnovu inicijative male grupe zanesenjaka. Zaista, bilo je krajnje vreme da se na planu masovne kulture preduzmu radikalne mere radi podrške inicijativi za obnovu bioskopa kao posebnih institucija naše kulture. Cilj je postignut. Pažnja javnosti usmerena je na hronične funkcionalne probleme naše kulture, a javnost je pozvana na konkretnu akciju. Zbog čega je bioskop toliko važan za naše društvo da se ono pokrenulo u odbranu ove inicijative?

Juna 1896., samo pet meseci nakon što su Parižanima predstavljene prve "pokretne slike" pronalazača tzv. "kinematografa" braće Limijer, Beograd je imao priliku da vidi prvi filmski zapis. Prve "žive slike" prikazane su u našoj prestonici u kafani kod "Zlatnog krsta", koja se nalazila na mestu kasnije podignutog terazijskog "Dušanovog grada". I sam kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao je jednoj među prvim predstavama. Nakon prvog filma, Beograd nije imao bioskopsku predstavu sve do 1900., kada su se pojavili putujući bioskopi prikazujući pod šatorima "žive slike". Predstave su organizovane na beogradskim poljanama poput onih kod Zelenog venca, Malog Kalemegdana, Tašmajdana. Prvi stalni bioskopi otvoreni su 1906., a među najposećenijima bio je kod "Hajduk - Veljka", na početku današnje Knez Mihailove ulice, zatim kod "Starog Petrograda" ili kod "Crne mačke", na uglu Nemanjine i Garašaninove ulice. Kod "Takova", na današnjim Terazijama, bioskopske predstave bile su besplatne. Među uglednima bio je "Moderni bioskop" braće Savića u današnjoj Kolarčevoj ulici. Tvorac prvih srpskih igranih filmova Svetozar Botorić, u zakupljenom hotelu "Pariz" otvorio je pozorište "Orfeum" u kojem su počev od 1908. održavane redovne bioskopske predstave. Vlasnik bioskopa "Kasina" Đoka Bogdanović od 1913. snima prve filmove, a iste godine bioskop "Kolarac" vode braća Cvetković. Do Prvog svetskog rata, u Beogradu je radilo 18 stalnih bioskopa, a svi veći gradovi, poput Novog Sada, Sombora, Valjeva, Kragujevca, Subotice, imali su svoju projekcionu salu. Nedavno "okupirani" bioskop "Zvezda" na Terazijama otvoren je pre više od jednog veka, 1911., a nosio je ime "Koloseum".

Danas se bioskopi u Srbiji gase ili propadaju, čak i oni koji su proglašeni za kulturna dobra. Novi bioskopi nemaju više kulturnu ulogu, već služe isključivo za zabavu.

No comments:

Post a Comment