Friday 1 November 2019

Mostovi - đubrišta, Večernje novosti, 1. novembar, 2019.




Dnevnik zabluda

Mostovi - đubrišta

Piše Slobodan Maldini

Na nedavno sprovedenoj anketi o budućnosti Starog savskog mosta u Beogradu učestvovalo je više od 5.000 ljudi. Prema prvim rezultatima, najviše glasova dobio je predlog prema kojem bi postojeći most bio premešten "na suvo", odnosno, u park između Tržnog centra "Ušće" i Muzeja savremene umetnosti. Konstrukcija mosta bila bi namenjena nefunkcionalnoj pešačkoj pasareli, a podmostovlje bi sadržalo lokale. Ovu "ideju" je još ranije predstavio gradski urbanista Marko Stojčić. Predložio je da pod ostacima mosta na suvom budu premešteni divlje podignuti nelegalni objekti koji se nalaze na prostoru oko popularnog novobeogradskog parka. Ovaj stav je mnoge iznenadio svojom "domišljatošću". Stari savski most se uklanja sa postojećeg mesta zato što je likovno loš, oblikom ružan i konstrukciono zastareo, a na njegovom mestu podiže se "novi, lepši, savremeni most". Međutim, ovu ružnu skalameriju nad Savom sada nam nude kao "lepo i duhovito rešenje" na postoru gradskog parka, pa sve to upotpunjuju bespravno sagrađenim objektima i ubeđuju nas u kvalitet tog projekta?! Most koji će biti srušen zato što je "zastarelo ruglo Beograda", u novom kontekstu zajedno sa nelegalnim objektima, odjednom postaje "duhovit" i "likovno vredan"?! Ali, tu nije kraj "idejama" gradskih moćnika.

Prilikom obilaska radova na pešačkoj pasareli koja povezuje Kalemegdan i obalu Save, gradski urbanista Marko Stojčić izneo je iznenađujući stav da je reč o "verovatno najvažnijem umetničkom objektu izgrađenom u Beogradu u poslednje tri ili četiri decenije"! Ali, o čemu se ovde radi? Kao i u parku "Ušće", reč je o pešačkoj pasareli - mostu na suvom, takođe nefunkcionalnom, koji građani podsmešljivo nazivaju "Beogradskim toboganom" jer podseća na spiralne oblike tobogana u akva parkovima. A da apsurd bude veći, navrh ove skalamerije, mestu krajnje neprimerenom, naherena je skulptura britanskog skulptora Ričarda Dikona i beogradskog vajara i crtača Mrđana Bajića. Poput "tobogana" koji nema funkcionalno ni likovno opravdanje, ova skuptura, donacija "Delta Fondacije" poznatog srpskog tajkuna, iskazuje besmisao forme i sadržaja. A sve to upotpunjuje njen promašen naziv "Odavde donde". Mada, neki u nazivu skulpture vide smisao: "odavde" je njen donji deo autora Bajića, izrađen u Srbiji od aluminijuma, a "donde" je njen gornji deo, autora Dikona, izveden od čelika, u Engleskoj.

I novobeogradski i kalemegdanski pešački most nose u sebi ironiju današnjeg vremena. Umesto na đubrištu starog gvožđa, nefunkcionalni Stari savski most dobiće "nov život na suvom" u simbiozi sa protivzakonito podignutim građevinskim objektima. Nova, preskupa i antifunkcionalna pešačka pasarela pod Kalemegdanom počinje život u simbiozi sa skulpturom, nekom vrstom junk art-a, "umetnosti đubreta", mada je namera njenih autora bila drugačija.

Na slici: Stari savski most i Pasarela pod Kalemegdanom, foto: lična arhiva



No comments:

Post a Comment