Saturday 16 April 2016

Slobodan Maldini: Kultura zaborava, Večernje novosti, 16. april 2016.



Dnevnik zabluda

Kultura zaborava

Piše Slobodan Maldini

Iako je Jasenovac mesto najvećeg stradanja Srba, Roma i Jevreja u novijoj istoriji, gde je pogubljeno više od 800.000 ljudi, ove godine Srbi i Jevreji ne idu na komemoraciju u to Spomen područje. Zbog učestalih javno izrečenih stavova o revitalizaciji ustaštva, Jevrejske zajednice u Hrvatskoj odlučile su da bojkotuju komemoraciju žrtvama Jasenovca 22. aprila. Njima se pridružio Savez jevrejskih opština Srbije. Zatim je i Srpsko nacionalno vijeće odlučilo da ne dođe na ovaj skup. Ove odluke naroda koji su podneli najveća stradanja od vlasti Nezavisne države Hrvatske pokazuju svu ozbiljnost problema koji danas nastaju pod naletima aveti prošlosti. Jer, čak ni posle 75 godina, ne postoji jasan konsenzus stradalnika i krvnika o tome šta se zapravo dogodilo. Istorijske činjenice, zasnovane na dokumentima, fotografijama, izjavama očevidaca, danas blede iz sećanja mnogih, prepuštene su zaboravu.

Posle Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije podignuti su brojni spomenici sa ciljem očuvanja sećanja na ratne događaje i pale žrtve. Među njima, projektovan je 1960. godine i poznati Kameni cvet u Jasenovcu, rad arhitekte Bogdana Bogdanovića. Na mestu jasenovačkog logora koje je dugo vreme bilo jedino poprište masovnog zločina u Evropi koje još nije bilo obeleženo, Bogdanović je ostvario monumentalno apstraktno vajarsko delo. Ovaj spomenik u obliku betonskog cveta trebalo je da simbolizuje nežnost i lepotu, ponovno rađanje, nasuprot užasima koji su se tu dogodili. Autor je često naglašavao da njegov spomenik ne treba da bude izvorište sukoba naroda, već mesto na kojem treba, nakon užasa koji su se ovde dogodili, da zavlada pomirenje i prestanak nasleđivanja mržnje s kolena na koleno.

Malo je poznato da je prve spomenike Bogdanović projektovao zajedno sa mladim saradnicima Leonidom Šejkom i Peđom Ristićem, poznatim pripadnicima grupe Mediala. Već 1957., prilikom izrade rešenja za spomenik u Jajincima, rođena je ideja Bogdanovog čuvenog cveta kojeg je Ristić izvajao u glini, a Šejka postavio na teren. Krajem sedamdesetih, kao Bogdanovićev saradnik i sâm sam učestvovao u realizaciji nekih spomeničkih rešenja, kao na primer spomenika u memorijalnom parku Popina kod Trstenika. Sa njim sam obilazio njegove spomenike, međutim, nikada nismo otišli u Jasenovac. Bogdan je jednom prilikom izjavio da u Jasenovac ne ide jer ne može da izdrži atmosferu stratišta, čak da se tokom jedne posete pod težinom utiska toga mesta, onesvestio.


U međuvremenu, mesta sećanja su postala mesta zaborava. Prema hrvatskim izvorima, u toj zemlji je u periodu između 1990. i 2000. godine uništeno ili oštećeno čak 2.964 spomenička obeležja. I to nije slučaj samo tamo, već i u delovima Bosne i Hercegovine i na Kosovu. Nekada remek dela, danas su simboli koje mladi ne prepoznaju, a neki stariji ih se stide.

No comments:

Post a Comment