Saturday 27 September 2014

Slobodan Maldini: "Globalizacija i mi", Večernje novosti, 27. septembar 2014.




Dnevnik zabluda

Globalizacija i mi

Piše Slobodan Maldini

Globalna kriza teško pogađa Srbiju. Proteklih decenija doživeli smo promene koje su izmenile lik i karakter zemlje i nacije. Danas živimo pod velikim ekonomskim i drugim pritiscima Evropske unije, Zapada i Istoka. U Srbiji danas ne postoji domaća banka. U stranim trgovinskim lancima prodaju se strani proizvodi, počev od mleka do uvozne vode. Iako je Srbija u svetu poznata po građevinskim stručnjacima i preduzećima, naše autoputeve grade građevinske kompanije iz Austrije, Azarbejdžana. Most  na Adi projektovali su Slovenci,  gradili Britanci, most Zemun - Borča, Kinezi. Na autoputevima točimo benzin na austrijskim i ruskim pumpama, koristimo isključivo ruski gas. Strateške projekte razvoja Beograda realizuje arapska kompanija. Prilikom gradnje upotrebljavaju se inostrani građevinski materijali, od francuskog cementa do nemačkog gipsa. Telekomunikacije su u vlasništvu komapija iz Norveške, Austrije i SAD, poljoprivredno zemljište već decenijama klizi u ruke stranih korporacija.

Nikoga više ne iznenađuje činjenica da su Slovenci zaštitili brend "Ajvar". Ono malo što danas preostaje stanovnicima Srbije je da proizvode šljivu - nacionalni proizvod i od nje peku rakiju. Ulaskom u Evropu i ovo narodno zadovoljstvo će da nestane. Pre nego što nam i ono bude oduzeto od "razvijenog" Zapada, možemo još uvek da uživamo u ovo malo slobode. U tom pogledu, treba još uvek da budemo "radosni" kada se uporedimo sa Zapadom. Jer, opšte je poznata činjenica da je u SAD na pr. zabranjeno gajenje povrća u domaćinstvima na malim individualnim površinama. Poljoprivreda ove zemlje, ali i mnogih drugih, nalazi se u predatorskim raljama Monsanta. Iz ko zna kog razloga, u SAD je zabranjeno skupljanje kišnice na porodičnim imanjima. Dok je globalizam na snazi, ovakvih apsurdnih zakona biće sve više.

Kako da se prilagodimo svetskoj globalizaciji, a da ne izgubimo upotpunosti svoj identitet? Obzirom na veliku zavisnost od "razvijenog" Zapada na makro planu, to je gotovo nemoguće. Međutim, postoje zemlje koje su uspele da maksimalno iskoriste svoje prirodne potencijale i stave ih funkciju razvoja. Danska je svetski lider u proizvodnji obnovljive energije. Danska premijerka Hele Torning-Šmit objasnila je kako su postali vodeća zemlja u korišćenju čiste energije rečima: "U jednoj generaciji, mi smo prešli sa 100% upotrebe fosilnih goriva na 30% energije vetra - suprotno od onoga što je učinila Amerika". Do 2050. godine ova zemlja će koristiri isključivo prirodno obnovljivu energiju. Nakon Danske, svetski lider u upotrebi energije vetra postaće 2016. Urugvaj, zemlja danas poznata po predsedniku altruisti Hoseu Muhiki. U nezavisnosti od globalizma najdalje je otišla Kraljevina Butan, nedavno najavivši plan kojim će da postane jedina zemlja u svetu sa 100% organskom poljoprivrednom proizvodnjom.

No comments:

Post a Comment