Revitalizacija baštine na Kosovu i Metohiji, Večernje novosti, 26. januara 2018.

Dnevnik zabluda

Revitalizacija baštine na Kosovu i Metohiji

Piše Slobodan Maldini

Proteklih dana bili smo svedoci teške tragedije u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, kada je ubijen istaknuti srpski političar Oliver Ivanović. Ovaj događaj otvorio je novo preispitivanje odnosa Srbije prema južnoj pokrajini. U političkom pogledu, sve je teže napraviti bitniji iskorak u odnosu na duboki zastoj u odnosima Srbije i jednostrano proglašene Republike Kosovo i njenih mentora sa Zapada. Ali, tamo gde zastane politika, kultura postaje moćno sredstvo stabilizacije odnosa i realizacije opštih i državnih interesa. Jer, ona obuhvata celokupno društveno nasleđe, uključujući i obrasce mišljenja, osećanja, delovanja društvene zajednice. Ona je moćna poluga koja pomera prepreke nastale usled ograničenja politike i nepostojanja bezbednosti. Kada postoji pretnja sigurnosti, veoma je značajno prisustvo kulture, koja ima preventivnu i revitalizujuću ulogu, čuvajući ugrožene vrednosti društva.

Kosovski konflikt je u osnovi nastao usled decenijskog zanemarivanja kulture i obrazovanja. Kultura je danas najbitniji činilac prevencije društvenih sukoba, posebno na međunacionalnom planu, a njenu osnovu čine stalna saradnja i obrazovanje. U stanju dugotrajnog međuetničkog sukoba na Kosovu i Metohiji i istorijskih različitosti koje nije moguće lako prevazići ni pomiriti, kultura je oblast u kojoj je lakše načiniti brze i konkretne pomake. Ona privlači pozitivnu pažnju konfrontiranih naroda i međunarodne zajednice.

Za Srbiju je danas veliki izazov korenita revitalizacija i unapređenje kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Ona podrazumeva aktiviranje bastiona srpske kulturne istorije, posebno onih koji su uključeni u svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska i danas su mesta snažnog srpskog prisustva u južnoj pokrajini. Prema Vankuverskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija iz 1976. "Svaka zemlja ima pravo da bude suveren naslednik kulturnih vrednosti stvorenih tokom svoje istorije i dužnost joj je da ih sačuva kao sastavni deo čovečanstva." Dakle, očuvanje i revitalizacija više od 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje srpskog opredeljenja i politike. Ono je istorijska obaveza Srbije, ali i obaveza svetske zajednice. Na Uneskovoj listi Svetske kulturne baštine nalaze se srpski spomenici na Kosovu i Metohiji: Pećka patrijaršija, Gračanica, manastir Visoki Dečani, crkva Bogorodice Ljeviške. U bližoj budućnosti, trebalo bi da postanu stožeri širećeg srpskog kulturnog prisustva u pokrajini. Ovi centri kulture treba da prime odgovarajuće sadržaje: muzeje srpske istorije i umetnosti, biblioteke, galerije i radionice, konake za smeštaj većeg broja posetilaca. Srpska crkva to ne može sama da uradi, već nosilac ovih promena treba da bude država.

Na slici: manastir Visoki Dečani, izvor Večernje novosti